Otkrivanje Nemačke službe

Piše: Nikola P. Ilić

NEMAČKO poslanstvo (ambasada) u Beogradu nalazilo se u palati Reunion, preko puta spomenika knezu Mihailu, u samom centru grada. Posle zauzimanja Čehoslovačke, u zgradu njene bivše ambasade premešten je Saobraćajni biro - nemački obaveštajni centar Šestog odeljenja (prema inostranstvu). Nemačka je u Beogradu imala i konzulat, kojim je rukovodio inženjer Franc Nojhauzen, opunomoćenik za privredu Ministarstva ruda. Pojedini uposlenici konzulata bavili su se, u stvari, špijunažom.
Vera je imala zadatak da otkriva delatnost nemačke obaveštajne službe. To što su nemačka i jugoslovenska politička policija imale sporazum o zajedničkoj borbi protiv komunista, potpisan trideset sedme, nije joj mnogo otežavalo rad. Nemcima je sporazum služio za pridobijanje folksdojčera u Vojvodini i formiranje agenturne mreže pod šifrom "Jupiter". Takođe, oni su formirali Kulturni savez folksdojčera (Kulturbund), omladinske organizacije, vojne grupe i čete, koje su ilegalno naoružavali.
U Beogradu Šesto odeljenje Uprave bezbednosti Nemačke razvija obaveštajni rad u Jugoslaviji i na Balkanu, stvarajući agenture, posebno u vojsci i u policiji. Koristi separatističke organizacije i profašistička udruženja, kao i simpatizere - oficire hrvatske, slovenačke i mađarske nacionalnosti, koji su bili oduševljeni jačanjem nemačke vojne sile i izvesnošću da će Vermaht pokoriti Evropu i svet. Imalo je čitavu mrežu radio-stanica prenosnog tipa ili samo predajnike (dva u Beogradu, po jedan u Novom Sadu, Zemunu, Vršcu, Rumi, Iloku i Vrbasu). Šifranti, radio-telegrafisti i budući diverzanti obučavani su na kursevima u Gracu, Beču i drugim centrima. Najaktivnije nemačke obaveštajne službe bile su: vojna - Abver, i Glavni ured bezbednosti Rajha.
Kontraobaveštajna služba zna da svoj rad mora da prilagođava državnoj politici i Veru Pešić planski nabacuje najpre na tajnu agenturu britanske i francuske obaveštajne službe, a potom i na nemačku mrežu.
Sa ženama ili oficirima u civilnom odelu, Vera posećuje ekskluzivne barove i restorane u hotelima "Mažestik", "Pariz", "Moskva", "Balkan" i renomirane kafane "Dardanele", "Skadarliju"... Kreće se svuda gde se okuplja otmen svet i sastaju diplomatski službenici ambasada i predstavništava raznih stranih firmi. Na tim mestima Vera upoznaje supruge stranih službenika u Jugoslaviji i nastoji da im se približi. Prati ih po gradu i nastoji da se s njima sretne "slučajno" u trgovinama i na drugim sasvim običnim mestima. Razgovori sa njima su izuzetno srdačni i prisni, tako da je svaki sledeći susret još otvoreniji i spontaniji.
Na zabavama i igrankama Vera se najbolje snalazila. Valcer i tango igrala je kao pravi umetnik. Tu joj je najviše koristilo znanje stečeno u onda najpoznatijoj beogradskoj plesnoj školi Marije - Mage Magazinović, koju je u slobodno vreme pohađala.

VEŠT MAMAC
IMALA je dobar sluh, vešto je pratila takt i puštala da joj ritam ponese telo, što je izazivalo pozornost i interesovanje muškaraca. Prema instrukcijama koje je dobijala, bila je nenametljiva, ali je prihvatala i ples sa ženama - da bi iskazala nevezanost za bilo kojeg muškarca. Time je svima otvarala vrata i vešto mamila one za koje je služba bila zainteresovana. NJeni "prijatelji" su plasirali vest da radi u Generalštabu, što je uveliko pobudilo interesovanje upravo stranih obaveštajaca, sa kojima je i trebalo da uspostavi kontakt. Sada su je obletali u nameri da joj se približe, uspostave kontakt s njom i pridobiju je. Pri tom, nemilice troše velike svote novca, a njoj upravo odgovara baš takav "boemski" život, o kakvom je uvek sanjala i kakav je priželjkivala.