Opasna dvostruka igra

ISKUSNO oko majora Radovića odmah je prepoznalo umešanost Gordnera u podmetanju podataka za izveštaj, ali je kontraobaveštajac ćutao i samo je pitao Veru da li ima još nešto da mu kaže. Znao je da se ona kreće "po ivici brijača" i da kreće u opasnu dvostruku igru, ali je puštao da se stvari odvijaju svojim tokom. Uostalom, toliko uopštene informacije, koje su bile svima poznate i nikom potrebne, često je servirao i on Britancu, i to baš preko Vere.

Više od dve godine radila je za Gordnera, koji je uredno plaćao njene usluge, ma koliko beznačajne bile. Na poleđini jedne svoje fotografije, koju mu je, na njegovo traženje, poklonila, zapisala je: "Vera Pešić za mister Gordnera". Poštovala je njegovo konspirativno ime, iako je u međuvremenu saznala da je to, u stvari, major Julius Han.

U kontraobaveštajnom pogledu major Radović je rešio da sa Verom ide do kraja. Na sličan način nabacio ju je i na rukovodioca francuske obaveštajne službe u Beogradu Rišara Deperea, tako da je Vera jedina imala direktne kontakte sa rukovodiocima dve najsnažnije špijunske mreže u Beogradu, a istovremeno imala je pristup u stan nemačkog ambasadora, preko njegove supruge. NJena višestruka povezanost sa čvorištima obaveštajnog haosa u Beogradu pred samo izbijanje svetskog rata činila ju je u nekim momentima neophodnom, a ona je to osećala i odatle crpla snagu da bude još prodornija i uspešnija, iako je sve više postajala svesna strašne opasnosti i velike nesreće koja se nadvila nad njenim narodom i neminovnosti njenog skorog dolaska.

RADOVIĆ je zapazio njenu sposobnost da sa lakoćom ostvaruje kontakte. Tome je, svakako, doprinosila i njena sve izraženija lepota zrele žene, koju je ona naučila da neguje i upotrebljava. Koristila je najfiniju kozmetiku koju joj je proporučivala i nabavljala Lepa Lili, sa kojom nije prestajala da se viđa, a i oblačila se po njenim savetima, tako da je izgledala istovremeno i otmeno i poželjno. Lili ju je polako učila i umetnosti zavođenja, pa nije bilo muškarca koji bi joj odoleo, ukoliko bi ona pokazala interesovanje za njega. Radović je lako primećivao sve te promene kod svoje štićenice, ali je smatrao da je i njegovoj službi bila korisna takva žena, pa je mnoge stvari prećutkivao, ali je počeo da je upozorava na početne lekcije iz njene kontraobaveštajne obuke, koje su govorile o patriotizmu i lojalnosti.

U Beograd je, zajedno sa ostalim izbeglicama, ekspresnim vozom stigao tridesetpetogodišnji inženjer Karl Lotar Kraus, sudetski Nemac, rođen u Čehoslovačkoj.

Ni po čemu se nije razlikovao od ostalih izbeglica. Kontraobaveštajna služba Generaltšaba nije imala nikakve podatke o njemu. Od trideset četvrte godine bio je član Nacionalsocijalističke partije i radio je za nemačku obaveštajnu službu. Kao SS major, postavljen je za šefa Šestog odeljenja Glavne uprave bezbednosti Trećeg rajha, čiji se centar nalazio u Beogradu. NJegov zadatak je bio da "obrađuje" Jugoslaviju, Bugarsku, Grčku, Albaniju, Tursku, Rumuniju i Mađarsku.



KONTAKT SA NEMCEM


UPADOM u mrežu tajnih agenata, Kontraobaveštajno odeljenje Generalštaba saznaje za špijunsku pozadinu Krausovog boravka u Beogradu i odmah organizuje njegovo praćenje. Napravljen je plan da mu se nabaci Vera Pešić i zato je za nju iznajmljen stan u istom krugu zgrada.

- Gospođice Vera, treba da stupite u kontakt sa stručnim savetnikom nemačkog konzulata, inženjerom koji je nedavno stigao. Imamo podatke da se radi o obaveštajcu i zato susret mora biti nenametljiv, slučajan, najbolje je da izgleda kao da je inicijativa njegova. To će za početak biti dovoljno - rekao je major Radović i iz fonda za posebne namene joj dao veću svotu novca, da obnovi garderobu.
(NASTAVLJA SE)