Nemci vrbuju

KRAUSU nije mogla da promakne pojava otmene dame u njegovoj blizini, ali nikako nije mogao da se otrgne utisku da je negde već video. Još jedanput je u Saobraćajnom birou pregledao arhivu tajno snimljenih fotografija i prepoznao je:
- Pa da, partnerka Lepe Lili!
Bile su to fotografije snimljene na raznim mestima gde su se njih dve pojavljivale. Pronašao je i fotografiju na kojoj se Vera nalazila u društvu vojnog ministra Letice i grupe generala i oficira na aerodromu “Beograd”. To je već bilo dovoljno da se i “službeno” zainteresuje za nju. Odmah je dvojici službenika dao zadatak da prikupe podatke o njoj i organizuju njeno praćenje. Posle nekoliko dana na njegovom stolu je bio izeštaj u kojem je pisalo:
“Frojlan svakog jutra odlazi u jugoslovenski Generalštab, odakle izlazi posle radnog vremena.”
Izveštaj je još više podstakao njegovo interesovanje za damu iz komšiluka i on je odlučio da bliže podatke potraži od supruge ambasadora Viktora fon Herna Elizabete fon Malcun - Lepe Lili. Još uvek se sećao dana provedenih u operativnom centru kraj Beča, gde su oboje bili na obuci. Sada je ona bila supruga ambasadora i ovo je Krausu bila odična prilika da se sretne sa njom. Poslovi koje je ona obavljala ticali su se Specijalne službe ministarstva za spoljne poslove, tako da njih dvoje nisu bili u direktnoj službenoj vezi. I Lepa Lili se obradovala kada je zgodni inženjer zatražio da se sretnu. Veru mu je predstavila kao dobar obaveštajni potencijal koji treba obraditi i iskoristiti. Ispričala mu je šta je ona dosad sama preduzela.
UBRZO, zatim, dogodio se “slučajni” susret, jednog popodneva, baš u dvorištu, u stešnjenom prolazu između automobila i zida zgrade. Krausov direktan pogled, pun samopouzdanja, zaustavi Veru i on joj se obrati na češkom jeziku. Reče joj da je inženjer, češki izbeglica, sudetski Nemac, i da radi u Beogradu. Malo se nećkala i branila zauzetošću i žurbom kada ju je pozvao na piće u obližnji bistro, ali je na kraju pošla, opušteno i veselo.
- Čime se vi, gospođice, bavite? - pitao ju je, elegantno prinoseći šoljicu kafe ustima, kako bi je naveo da priča o sebi.
- Vi, gospodine, znate naš jezik, gde ste naučili srpski? - uzvratila je pitanjem.
- Češki jezik je veoma blizak srpskom, ima dosta sličnih reči. Ranije sam poslom redovno dolazio u Beograd i zavoleo vašu prestonicu i vaš narod. Čitam vaše novine, stručne časopise, interesuje me istorija Srba (...) Tako učim vaš jezik.
VERA se nasmeja, jer je ove reči neodoljivo podsetiše na priču mister Gordnera kad je isto ovako sa njim sedela u restoranu hotela “Moskva”. Za promenu, obrati mu se na nemačkom jeziku, koji je već prilično dobro govorila.
- Odlično govorite srpski.
On se kao iznenadi, iako mu je Lepa Lili rekla da je Vera talentovana za jezike.

SUDBONOSNI SUSRET

- PA, vi odlično govorite nemački jezik - pohvali je. - Niste mi rekli kako se zovete i gde radite.
- Zovem se Vera - reče, ali prećuta da odgovori na drugo pitanje. Sada je razgovor išao na nemačkom, a Kraus pomalo grubo i direktno reče:
- Vera Pešić. Radi u Generalštabu.
Veri se na tom prvom sastanku nije dopao. Gledala ga je samo kao objekat kojem je, po zadatku, imala da se približi i otkrije njegov špijunski rad, mada ju je njegova elegancija zbunjivala. Posle četiri godine, na ispitivanju, izjavila je:
- Poznanstvo sa Krausom bilo je sudbonosno po moj život...!
(NASTAVLJA SE)