Provalila veliku tajnu

FRANCUSKI obaveštajac Rišar odlučuje da Veru na svaki način čvršće pridobije za svoju službu. Poziva je da pođe s njim na kraće letovanje u Marselj, pošto bi prethodno svratili do Pariza, gde je on morao službeno da otputuje.
Pred Rišarom je pričala kako misli da je Francuska zemlja najvećih demokratskih tekovina i sloboda i time pravdala svoj pristanak da sarađuje s njim. Sada joj je on ponudio da pođe u Francusku i Vera je poziv prihvatila sa oduševljenjem. Pred Rišarom se činila toliko srećna da se nije libila da ga izljubi, napokon će joj se snovi ostvariti. Odmah po povratku u Beograd, 20. avgusta, Vera se javila potpukovniku Bošku Maksimoviću Maksi, koji je sa strepnjom saslušao izveštaj svog kontraobaveštajca o dvadesetodnevnom boravku sa šefom francuske obaveštajne mreže za Jugoslaviju u Francuskoj. Primiren bezazlenošću njene priče, naložio joj je da se obavezno javi Krausu i Gordneru, jer je znao da će oni biti krajnje znatiželjni da saznaju pravi razlog njenog boravka van Beograda. Za pojavljivanje u društvu, ipak, najpogodnije je u tom momentu bilo iskoristiti Elizabetu fon Malcun - Lepu Lili - koja je prema Veri uvek bila blagonaklona.
U opuštenom razgovoru, uz piće, Vera je Nemici pričala priče o letovanju na Jadranu, o tome kako se lepo provela. Lili je sa velikom pažnjom slušala gomilu laži koja joj je servirana, a onda, sasvim neočekivano, uzviknula:
- Ah, čuvaj me, moja prijateljice. Toliko sam uzbuđena da od tebe ne mogu da sakrijem šta će se dogoditi. A ti nikom ne kaži, jer ako kažeš, ako me izdaš, ubiće me esesovci, ti znaš koliko su opasni.
Zastala je i sasvim promenjenim glasom, skoro telegrafski saopštila:
- Nemačka i Sovjetski Savez zaključiće pakt o prijateljstvu... Kroz petnaest dana Vermaht će napasti Poljsku.
Takav podatak je u tom momentu bio neverovatan i za Veru je predstavljao prvoklasno iznenađenje. Nemcima je pogodovalo da se o tome sazna baš tada, jer se radilo o svršenim stvarima.
Potpisivanje pakta o nenapadanju sa Sovjetskim Savezom već je bilo uveliko pripremljeno između Ribentropa i Molotova u Moskvi, u prisustvu Staljina, a napad na Poljsku imao je doći odmah posle toga. Plasiranje te i takve vesti preko Vere Pešić trebalo je samo da pokaže nemačkom obaveštajnom centru u Beogradu kuda će i na koji način jedna takva informacija “putovati”.
Vera se iz rezidencije nemačkog ambasadora uputila pravo u stan gospođe Radmile Popović odakle je telefonirala potpukovniku Maksimoviću. Po ranijem dogovoru, predstavila se kao Ceca i zatražila najhitnije viđenje s njim.
- Nemoguće - prošaptao je iskusni kontraobaveštajac - kakvo prijateljstvo može biti između dve politički i ideološki sasvim različite države. Pa, oni su najveći neprijatelji - fašisti i komunisti.
U neverici, Maks nije mogao da shvati da se u igri interesa ideologija povlači i potiskuje. Ipak, odobrio je Veri da o svojim saznanjima odmah obavesti Gordnera i Rišara.

NEVERICA
- OVO je nemačko podmetanje, dezinformacija. U to može samo lud čovek da poveruje - uzviknuo je Gordner. Znao je za raniju izjavu kancelara Hitlera: “Nemačka posle Čehoslovačke nema teritorijalnih pretenzija na druge države. Izmireni su nemački računi. Odnosi sa Poljskom su dobri.” Iako nije poverovao u istinitost vesti koju je dobio, ispoštovao je pravilo ponašanja u svom zanatu i tajnom radio-stanicom u svojoj ambasadi poslao telegram u London, ali sa naznakom: “Izvor nije pouzdan”.
Ni rukovodilac francuske obaveštajne službe Rišar nije mogao da poveruje.
(NASTAVLJA SE)