Kratko veselje Nemaca

Piše: Nikola P. Ilić
RADI održavanja veze sa agentima, Vera sve češće putuje u Istanbul, Sofiju i Atinu, a posle putovanja podnosi izveštaje Karlu Krausu, povereniku Šestog odeljenja RSHA. Na vezi je i dalje sa Boškom Maksimovićem Maksom iz Kontraobaveštajnog odeljenja i sa britanskim obaveštajcima, a posle kapitulacije Francuske, saradnju sa njihovom službom je prekinula. Rezident je razgranate mreže špijuna i uvek je imala prave i kvalitetne obaveštajne podatke.
- Više puta sam te upozoravala da su knez Pavle i predsednik Cvetković prevaranti - govorila je svom šefu i ljubavniku Krausu. - Varaju i Nemačku i Veliku Britaniju, nisu iskreni ni prema jednoj od njih. Naš agent B-26 javlja da je namesnik Pavle početkom februara tajno posetio London.
Viktor fon Hern u izveštaju Ministarstvu inostranih poslova kaže:
- Ponovo kruže glasine da generali pripremaju puč i vojnu diktaturu, žele da umesto namesnika Pavla na vlast dovedu maloletnog kralja Petra. Duboko nezadovoljstvo vlada u vojsci, pogotovo među srpskim oficirima.
Kolebljivost generala i oficira, potogovo onih koji su ranije bili u austrougarskoj vojsci - Hrvata i Slovenaca - i te kako su znali da iskoriste nemački obaveštajci za vrbovanje. Vera je često odlazila u Generalštab i već vrlo lako dobijala podatke iz obaveštajnog, kontraobaveštajnog i operativnog odeljenja.
DOŠLO je vreme da Nemačka reši pitanje jugoslovenskog priključivanja Trojnom paktu. Hitler je to rešavao jednostavno: ili pakt ili rat sa najmoćnijom svetskom silom tog vremena. Zato je pozvao kneza Pavla u posetu i rekao mu da Jugoslavija ne može da ostane po strani velikih svetskih događanja. Predočio mu je prednost priklanjanja Trećem rajhu i pogubno, izvesnost izbijanja rata, ukoliko se ponuđena ruka ne prihvati. Mnogim obećanjima, s jedne strane, i grubim pritiskom, s druge strane, primorao ga je da između dva zla izabere ono manje. Sastanak je završen zaključkom da će Jugoslavija pristupiti Trojnom paktu, a da će tu odluku doneti dva saveta - Krunski i Ministarski, 20. marta 1941. godine.
Kada je Kraus o tome obavešten, u likovanju, želeo je da radosnu vest podeli sa Verom:
- I knez Pavle je “pao na kolena”! Dao je fireru očekivani pristanak! Bez rata, Jugoslavija pristupa silama osovine!
Veselje Nemaca u Beogradu, međutim, trajalo je sasvim kratko. Već desetak časova posle objavljivanja vesti o potpisivanju sporazuma počeli su da stižu izveštaji obaveštajaca i agenata o velikim demonstracijama protiv pristupanja paktu u mnogim srpskim gradovima.
Situacija u Jugoslaviji je neizvesna. Posle hapšenja i proterivanja kneza Pavla Karađorđevića, Dragiše Cvetkovića i Milana Stojadinovića, vlada generala Dušana Simovića pokušala je da uspostavi snošljive diplomatske odnose sa zemljama u okruženju posle promene vlasti. Međutim, diplomatsko osoblje Nemačke dobilo je direktivu da napusti Beograd. Ono je to činilo preko Mađarske, a u ambasadi je ostao otpravnik poslova dr Gord Fajn.

PROTERIVANJE

IZNENADA, u njen stan upadaju agenti beogradske policije Nikola Babić i Milan Voinović, iz Trećeg odseka za praćenje stranaca.
- Pakuj se odmah!
- Zašto da se pakujem?
- Ne zapitkuj, uzmi najnužnije stvari i spakuj u kofer.
Mameli nije imao kud, nego je telefonirao novopostavljenom ministru inostranih poslova Momčilu Ničiću.
General Simović je već znao da je Vera nemački špijun, a pogotovo je znao za njeno učešće u aferi krađe strogo poverljivih dokumenata iz Generalštaba i reagovao je veoma oštro, iako je znao da time može još više navući gnev Nemačke.
- Puštanje ne dolazi u obzir. Odmah je sprovedite tamo odakle je i došla, u Lebane, i neka je načelnik sreza drži u zatvoru sve do mog daljeg naređenja.
(Nastavlja se)