Sveće mrtvoj braći

Piše: Savo Gregović
DUŠANA Niklanovića, vrednog domaćina iz Budve, koji je zajedno sa bratom Vladom, uspeo da izbegne linč u šumama Kamnika, neprestano je proganjala želja da pronađe mesto gde su ubijena njegova braća Mitar i Tomo. Znao je, otprilike, gde se to dogodilo, ali o tome se jednostavno nije smelo govoriti.
- Pokojna majka Milica, koja je umrla u 97. godini, pre sedam godina, me je zaklela: Nemoj sine, dok sam ja živa proglasiti Mitra i Toma mrtvima. Kada ja umrem, potraži ih. Nadala se, jadnica, da će njih dva odnekuda doći. Jednoga dana - priča nam Dušan Niklanović.
Dušan je, ipak, dok je majka bila živa, bez njenog znanja, posetio Sloveniju sa svojom suprugom. Došao je u Kamnik i nastojao da nekako pronađe mesto gde su oni boravili maja 1945, pre nego što će otpočeti streljanje. Bilo je to još u SFRJ. Kada ga je slovenački milicioner video da zagleda neke lokacije, bio mu je sumnjiv. Legitimisao ga je, i Dušan je jedva, bez posledica, uspeo da se vrati kući.
A onda je malo i slučaj u sve ovo umešao prste. U Budvi su se prošlog leta odmarale dve Slovenke, LJiljana Tomič iz Okružnog državnog tužilaštva u LJubljani i Gordana - Reja Vengust. S njima se prvo upoznao Dušanov sin Željko, potom im je i sam Dušan ispričao svoju tužnu priču. Obećale su da će pomoći da se pronađu grobovi njegove braće, ali i drugih stradalnika na području Slovenije koji su svirepo umoreni poslednje godine rata. Kazali su da se u Sloveniji na tome u poslednje vreme dosta radi, da su Slovenci obeležili grobove svojih sunarodnika koje su komunisti, takođe, likvidirali, i objavili knjige s imenima stradalnika.
- I sredinom prošlog meseca stigao nam je poziv, da 21. juna dođemo u LJubljanu ja i brat Vlado - kaže Dušan. - Pošli smo i na naše prijatno iznenađenje imali doček na državnom nivou. Dočekali su nas Bojan Šobar, iz Okružnog državnog tužilaštva, Daniel Pirnat iz MUP- a Slovenije, Pavel Jamnik iz Direktorata policije, dr Mitja Ferenc, iz komisije Vlade Republike Slovenije za utvrđivanje neotkrivenih grobnica i Matjaž Ravnikar, vođa policijskog odeljenja u Kamniku.
Dušan i Vlado su ispričali svojim domaćinima sve ono što se događalo na tom području maja 1945, a čega su se dobro sećali. Naročito se za detalje interesovao dr Mitja Ferenc, koji je neposredno radio na ovom poslu. Potom su svi zajedno otišli za Kamnik. O svemu tome su načinili film amaterskom kamerom, koji je dobro svedočanstvo.
- Doveli su nas do mesta gde smo logorovali pre nego što će stići crnogorski partizani i uslediti masovna egzekucija. Prepoznali smo odmah te predele. Jedno, pa drugo, treće mesto. Slovenci su svuda gde se ginulo postavili velike krstove i male betonske ploče na kojima piše da tu počivaju nasilno umoreni maja 1945. Oni su te grobnice otkrili i obeležili tokom poslednje dve godine - priča Dušan.
Braća su zapalila sveće na grobu braće. Posle punih šest decenija. Potekle su suze, Dušan je po starom običaju zalelekao svoju braću, ali i sve ostale ubijene od bratske ruke.
Niklanovići su saznali da je na području Kamničke Bistrice identifikovano i obeleženo ukupno 16 grobnica. Tu, dakako, ima i onih u kojima počivaju drugi, ne samo antikomunisti iz Crne Gore, Boke i Sandžaka koji su prošli “put smrti” od novembra 1944. do maja 1945.
- ONI su uradili dosta, ali bez naše pomoći ne mogu više - kaže Vlado Niklanović. - Moj brat Dušan je stalno pitao Slovence šta dalje mogu da urade? Oni su kazali da naravno mnogo toga zavisi od nas iz Crne Gore, iz državne zajednice. Treba da dođu oni koji su preživeli streljanja na drugim lokalitetima, da se identifikuju stratišta, kao na primer u Kočevskom rogu i drugde. Da se možda pronađe neki materijal i u državnim arhivama. Oni, naime, ne znaju precizno gde su umoreni Hrvati, gde Srbi, Crnogorci... Slovenci su, dakle, otvoreni i te kako za saradnju i sami žele kao civilizovan svet da svaka jama bude otkrivena, da se groblja obeleže. A možda da se i grobnice posle otvore, da se putem DNK identifikuju kosti i možda prenesu u rodna mesta umorenih. Nauka je danas u tome daleko pošla napred.
Telefoni u kući Niklanovićevih zvone neprestano otkako se pojavila reportaža u "Novostima". Zovu sa svih strana, interesuju se mnogi za grobove svojih. Dušan i Vlado kažu da će predložiti formiranje nekog odbora ili udruženja koje će preuzeti dalji posao na otkrivanju grobova. Prvo će morati biti urađeno ono što je odavno i trebalo da se učini: da se precizno naprave spiskovi svih koji su ubijeni u Sloveniji maja 1945. Ali i onih koji su stradali na putu preko Crne Gore, Bosne i Hrvatske do Slovenije. Potom, delegacija koju će činiti rodbina ubijenih treba da se sastane sa dr Mitjom Ferencom i drugima iz slovenačkih zvaničnih institucija, kako bi svi grobovi bili otkriveni.
- Hvala braći Niklanović, pronašli su grob mog oca Luke. Uskoro krećem za Sloveniju. U potpunosti se slažem da se osnuje neko telo u Crnoj Gori s ciljem dase pronađu i obeležili svi grobovi naših ljudi u Sloveniji, kako bi se ispisala sva imena i najzad kazala puna, prava istina o svemu što se događalo tog proleća 1945. Čekalo se, eto, šest decenija. Ipak, najvažnije je da se počelo, da su mnoge grobnice otkrivene. I u slučaju da ne bude prenosa posmrtnih ostataka (možda zbog nemogućnosti da se to učini), sasvim je moguće da se utvrde imena onih koji počivaju u tim grobnicama. I da se na prigodnim tablama ona ispišu - rekao nam je dr Čedo Vukmanović.
(Nastavlja se)