Veze preko kosigina

USKORO nakon povratka poslao sam kopiju Nevinih zabeleški državnom sekretaru Dinu Rasku, koji ih je pokazao drugim visokim funkcionerima DŽonsonove administracije. Krajem avgusta predsednik DŽonson mi je poslao lični poziv da dođem u Vašington odmah po završetku konvencije demokrata "da razgovaramo o vašem putovanju".

Sreli smo se u Beloj kući sredinom septembra. Ja sam već imao dobre odnose s predsednikom. DŽonson je bio izuzetno inteligentan i imao razvijen osećaj intuicije za politiku. Iako se nisam slagao s cenom i agresivnošću njegovog programa "velikog društva", lično sam ga voleo. Sa DŽonsonom je bilo lako sarađivati sve dok ne bi prešao na osetljive teme.

Na sastanku koji smo imali u Ovalnom kabinetu, DŽonson me je ispitivao o Hruščovljevom raspoloženju i njegovom stavu prema SAD. Malo Amerikanaca je do tog vremena lično srelo Hruščova i predsednik i njegovi savetnici su želeli da čuju moju ocenu o njemu i mogućnostima za promene u odnosima. Rekao sam im da je Hruščov, i pored svog grubog i dogmatskog jezika, jasno otvorio vrata za dalje kontakte sa Sjedinjenim Državama.
Izgleda da je moj izveštaj bio uverljiv i predsednik se složio da treba da preduzmemo konkretne korake da bismo proširili mogućnosti za trgovinu i druge komercijalne veze sa Sovjetskim Savezom. Međutim, predstojeći izbori su bili prioritet za DŽonsona, i on do izbora u novembru neće uraditi ništa po ovom pitanju, kako ga Goldvoter ne bi optužio da je "blag prema komunistima".

POŠTO su dve supersile opreza radi izolovale jedna drugu tokom druge polovine 60-ih i početkom 70-ih, građani i nevladine grupe počeli su da uzimaju veće učešće u naporima da se strabilizuju i unaprede odnosi između dve zemlje. Dartmautski sastanci bili su veoma važni u tom procesu.

U prvoj deceniji Dartmauta, Norman Kezins je bio ključna ličnost u izboru američkih učesnika na sastancima. To su najčešće bili njegovi prijatelji ili poznate ličnosti, poput Margaret Mid, Marian Enderson, Bila Bentona, DŽejmsa Mičenera i Agnes de Mil. Među njima je bilo akademika i biznismena, ali mali broj njih se mogao smatrati sovjetskim ekspertima. DŽordž Kenan i Maršal Šulman su bili časni izuzeci.

Ketering fondacija je početkom 1971. godine preuzela najveću odgovornost za finansiranje sastanaka uz podršku Rokfelerove fondacije i Lili zadužbine. U vreme kada su američke i sovjetske diplomate razmatrale sporazume o troškovima odbrane i kontroli antibalističkih projektila, Dartmautski sastanci su u službenim krugovima i u Moskvi i u Vašingtonu sve više viđeni kao ozbiljan forum, koji može da doprinese širem dijalogu.

Bilo je i uporednih promena na sovjetskoj strani. Neznatnom broju slavnih ličnosti funkcionera i književnika dodati su članovi Vrhovog sovjeta, viši državni službenici, ugledni akademici koji su se specijalizovali za studije Evrope, Severne Amerike i Bliskog istoka, i penzionisani vojni oficiri. Georgi Arbatov, šef Odseka Sovjetske akademije nauka za Sjedinjene Države i Kanadu, preuzeo je glavnu odgovornost za sovjetsku grupu početkom 70-ih.

Posećivao sam Moskvu gotovo svake godine tokom 70-ih, bilo zbog Dartmautskih sastanaka ili bančinih poslova. Moj glavni kontakt sa vladom u to vreme bio je Aleksej Kosigin, jedna od najvažnijih političkih figura u Sovjetskom Savezu. Kosigin je učestvovao u grupi koja je srušila Nikitu Hruščova 1964. godine. Visok i mršav čovek, prilično tužnog lica, Kosigin je bio sposoban menadžer, koji je napravio čuda rukovodeći glomaznom sovjetskom privredom. U vreme kada sam ga sreo, on je bio izgubio borbu za vlast u Kremlju sa šefom Komunističke partije Leonidom Brežnjevim i bio je postavljen na položaj premijera.

PRVI put sam sreo Kosigina u leto 1971. godine, posle Darmautskog sastanka u Kijevu. Bila je to moja prva poseta Moskvi nakon nezaboravnog susreta sa Hruščovim. Otkrio sam da se sovjetska prestonica upadljivo promenila proteklih godina.

Kosiginov naglasak na proizvodnji dobara za potrošački sektor imao je za rezultat veći broj automobila na ulicama i veću ponudu odeće i drugih artikala. Na sve strane gradili su se putevi, a sistem moskovske podzemne železnice bio je za divno čudo moderan, čist, udoban i jeftin. Sama Moskva je bila relativno čista i bez otpadaka, a hipici i ljudi sa dugom kosom se nisu mogli videti po ulicama. Zapadna moda je imala uticaj. Primetio sam da su "suknje deset santimetara iznad kolena, a ono što se videlo bilo je često predmet žudnje"!

Bio sam član Dartmautske delegacije koja je išla u kurtoaznu posetu Kosiginu u njegovoj kancelariji u Kremlju. Proveli smo veći deo vremena u razgovorima o trgovini, a Kosigin se zalagao da naša grupa radi na "uklanjanju prepreka" u SAD koje ometaju trgovinu sa SSSR. Bilo je jasno da su Sovjeti nestrpljivi da prošire trgovačke odnose. Naš drigu sastanak poklopio se s otvaranjem predstavništva "Čejsa" u maju 1971. godine. Kosigin je bio zadovoljan razvojem događaja i delovalo je da veruje da će "prepreke", koje sprečavaju povećanje američko-sovjetske trgovine biti uklonjene. Koncentrisao se na eksploataciju velikih polja gasa u Sibiru, i olovkom na zidnoj mapi pokazivao strateške rezerve. "Što se tiče ekonomske strane", rekao je, "mi smo spremni da nastavimo, ali ne znamo koliko daleko će ići SAD".

Kosiginova interesovanja dramatično su se promenila 1974. godine. Tada smo imali razgovor koji je bio najviše tehnički i ekonomski orijentisan. Kosigin je ispoljio duboku zabrinutost zbog odluke OPEK-a da poveća cene nafte i uticaj koji će povećanje imati na američki dolar, kao i na evropski i japanski platni bilans. Želeo je da čuje moju analizu posledica takvog razvoja događaja. Razgovarali smo o relativnom značaju alternativnih izvora energije, poput uglja i atomske energije.

(NASTAVLJA SE)