Učestalost nije slučajna

Piše: Zorica T. Mirković
ARHEOLOŠKIM ispitivanjima utvrđeno je da su tu, baš u centru naselja, podizane najstarije kuće, u kojima su živeli i najstariji meštani. Baš kao i sada, “mlađi” su radije živeli odvojeno, o čemu svedoče nove kuće zidane uz starije. U jednom naselju moglo je da živi od 200 do 2.000 ljudi.
Za poštovanje je i to kako su rešavali svoje komunalne probleme. Nisu imali vodovod, ali jesu - reku. Nisu imali “gradsku čistoću” da skuplja njihov otpad, ali su se dosetili i kopali otpadne jame. U te praistorijske “kontejnere” bacali su sav “višak”, pa čak i kompletnu staru kuću kada bi sazidali - novu.
- Vinčanski narod je pored znakova na posudama ostavio i tragove brige o svojim mrtvima - ističe Bogdan Brukner. - Sahranjivali su ih u nekropolama i na grobljima koja su gradili unutar naseobina. Takav primer je nalazište Gomolava, kod Hrtkovaca, gde je nađena nekropola sa 24 skeleta. Pokojnike su na “onaj svet” ispraćali ritualnim obredom, a sahranjivali su ih u zgrčenom položaju i sa pridarcima.
DO sada je istraženo oko hiljadu vinčanskih lokaliteta. Najvažniji je svakako sama Vinča, centar preistorijske kulture i civilizacije. Vinčanski tragovi nađeni su u Srbiji, na vodenim saobraćajnicama: Savi, Dunavu, Moravi... ali i na prostoru drugih zemalja.
Na Dunavu pored same Vinče su nalazišta Potporanj i At, zatim, imamo Harbovo, iza Đerdapa, prema rumunskoj granici. U dolini Velike Morave (sa slivovima) nađena je čitava serija velikih naselja: Drenovac blizu Paraćina, potom, Slatina, pa Supska kod Ćuprije, Divostin u centralnoj Šumadiji (pripada najkasnijim vinčanskim naseljima), Selevec kod Smederevske Palanke, Pločnik kod Prokuplja i Gradac kod Leskovca, odnosno, Lebana.
Neistraženi rudnik u otkrivanju vinčanske kulture su nalazišta na Kosovu: Predionica, Fasos, Rudnik...
- Nažalost, tamo je nemoguće istraživati - kaže Andrej Starović. - Šteta je što nemamo pristup iskopinama koje se čuvaju u muzejima. Da proučimo sav materijal koji je do sada nađen i otkriven samo u Srbiji, i to, planski, potrebno je mnogo ljudi i bar dve, tri godine neumornog rada. Siguran sam da bi serija pronađenih znakova sa 1.500, koje sam okrio za poslednjih sedam godina, skočila na pet hiljada.
Ogroman potencijal u istraživanju Starović vidi u vinčanskim lokalitetima u Bosni, Crnoj Gori, Južnoj Mađarskoj, Ukarjini, Rumuniji, severnoj Makedoniji, Sloveniji i Hrvatskoj.
- Kada to sagledamo, jasno je da smo ne na kraju, već na samom početku naših znanja i saznanja, ma kako to paradoksalno zvučalo posle svega urađenog - objektivan je Starović, naglašavajući da je, iako početak, to dobar start -Naučno postavljamo problem s glave na noge. Imamo utemeljenu priču, uočeni su glavni problemi, predstoji najteži deo posla - “obrada” i dokazivanje.
Zbog izrazite i ogromne pravilnosti u pojavljivanju znakova, istarživači, posebno lingvisti, spremni su da u otkrivenim simbolima na posuđu od terakote vide - pismo.

PRAKTIČNI RAZLOZI
- ANALIZIRALI smo i utvrdili da se znaci u 95 odsto slučajeva sreću u okviru svakodnevice vinčanskog čoveka - Starović nabraja - U kući, na posudama, u jami za đubre... To nas uverava da su praktični razlozi uslovili pojavu znakova (pisma?).
Nasuprot tome su mišljenja i pretpostavke da su se znaci javljali samo u ritualnom, svetom i sakralnom kontekstu. U tom slučaju bilo bi malo verovatno da je reč o pismu.


(Nastavlja se)