(Ne)naučno tumačenje simbola

Piše: Zorica T. Mirković
- VAŽNO je da se konačno shvati razlika između naučnog pristupa tumačenju vinčanskih znakova i onoga što rade zaljubljenici koji naravno, imaju pravo na svoje mišljenje ali ne i na nepotkrepljene i bezrezervne tvrdnje - upozorava Starović. - Nesporno je, međutim, da u tumačenjima uloge i značaja znakova na vinčanskim predmetima imamo "problematične" stavove poput onih koje je iznosio profesor Radivoj Pešić i njegovi sledbenici. Oni su bezrezervno tvrdili da su urezi i simboli na keramici iz vinčanskog perioda - pismo.
Starović podseća da su Pešić i njegovi istomišljenici godinama na meti kritike ozbiljnih naučnika koji su manje spremni da olako izriču, i "pretpostavku" usvajaju "zdravo za gotovo". Čak su tendenciozno i poprilično ambiciozno objasnili (o čemu svedoči zamašna literatura) znakove kao razvijen fonetski sistem sa fonetskim vrednostima.
- Ta grupa naučnika optužila je drugačije misleće da "oni" skrivaju od javnosti istinu o najdrevnijem pismu -ističe Starović. - Prema Pešićevoj teoriji sadržaj vinčanskih "tekstova" nedvosmisleno narod neolitskih Vinčanaca dovodi u vezu sa Etrurcima u Italiji, a korene vinčanske “pismenosti” krajnje nekritički vidi u pismenim znanjima naroda Lepenskog vira?!
Starović podseća da su, čak, optuživali svoje neistomišljenike, štaviše prozivali su ih, da navodno, planski, smišljeno iz nekih svojih "razloga", skrivaju od javnosti tu veliku i važnu tajnu postojanja pisma. Čak su tvrdili da su njegovi autori zapravo bili prasrbi koji su na Balkanu živeli odvajkada. Još su navodili da su imali tu vrstu geneze, koja, eto, postoji kao, maltene, skrivena istorija našeg naroda.
Većina naučnika, među njima i Starović, ne prihvata ovu tezu, smatrajući je krajnje neuverljivom i besmislenom, plodom slobodnih tumačenja i asocijacija koja ne mogu da se podupru nikakvim arheološkim, lingvističkim, pa ni kriptografskim pravilima.
Dokle je išlo Pešićevo ubeđenje dokazuje i obilje rukopisa "čitanja" vinčanskih tekstova kojima raspolažu. Ponudili su javnosti gotove "prevode": na jednoj stranici su davali "originalan" vinčanski tekst, a na drugoj - "prevod".
- Kada bi neko od ovih tumača vinčanskog pisma bio "hladne glave", mogao bih, na osnovu svega što sam do sada uradio, da im dokazima pobijem “tvrdnje” - izričit je Starović, podsetivši da je Pešić ponudio nauci kompletno tumačenje i značenje vinčanskih “tekstova”. - A, niti su ti navodni tekstovi vinčanski, niti znakovi tako izgledaju kako ih je on nacrtao i predstavio.
- Slažem se - dodaje ovaj naučnik - da je ideja zanimljiva, zabavna i intrigantna, zato nasposletku, i mene zanima, ali...

RIVALSTVO U NAUCI
ANDREJ Starović se ogradio od namere da omalovaži ili obezvredi kolege koje drugačije misle:
- Ako se zbilja potvrdi da smo na tragu najstarijeg pisma, i još da su ga osmislili prasrbi, naravno, da niko ne bi bio ponosniji od mene. Zasada, ipak, ne mogu da prihvatim način na koji su profesor Radivoje Pešić i njegovi istomišljenici i objasnili i videli znake, kao - pismo. Jer, nema ama baš nijednog argumenta koji bi takav iskaz u celosti potkrepio.
(Nastavlja se)