Ostavili poruke o sebi

Piše: Zorica T. Mirković
TA ideja (teoretska još uvek) da su zapisi - pismo, i to, najstarije na svetu, i Starovića podstiče da kopa i istražuje. Ali, za razliku od naučnika koji nemaju dilemu o tome da to jeste ili nije pismo, on svoju neporecivost ne zasniva na fikciji, već na dokazima.
- Ko je spreman da se, u nedostatku stručne potvrde, usudi da kaže da je ovaj civilizacijski pronalazak nekome smetao samo zato što je ukazivao(?) na najstarije tragove pismenosti u Podunavlju i na Mediteranu? Odnosno, da je jedna arhaična ćirilica postojala na brdovitom balkanskom tlu još pre osam hiljada godina?
Teorije bez naučnog pokrića većina naučnika je odbacila, ali se tvrdokorni svog “otkrića” olako ne odriču. I za jedne i za druge, međutim, Vinča je pojam kulture i civilizacije u neolitskoj prošlosti Evrope.
Najnoviji rezultati istraživanja i proučavanja arheologa, antropologa i peleolingvista i drugih naučnika posvećenih osvetljavanju i sistematizaciji znakova, simbola i piktografa, pre svih, vinčanskog pisma i sličnih zapisa u Lepenskom viru i na drugim nalazištima u jugoistočnoj Evropi, sve više dokazuju da su prva “slova” odnosno “poruke” napisali i prosledili narodi starih civilizacija sa Balkana.
TO nam pokazuje da nijedan svet, pa ni taj drevni narod, nije mogao da prođe kroz život, a da ne ostavi trag i poruku o sebi.
Posle detaljnih analiza i poređenja sa drugim pismima i sistemima simbola i znakova pronađenih u drugim delovima sveta - egipatskim, sumerskim, starogrčkim, hebrejskim, kineskim, indijskim..., proizlazi da je vinčanska civilizacija bila prva na evropskom kontinentu koja se služila pisanim informacijama.
Nekada se simbolima urezanim na grnčariji sa arheoloških lokaliteta nije pridavala važnost, smatralo da su to, nekakvi grafički ukrasi. Više su se, dakle, “gledali” nego “čitali”. Od prošlog veka, pa naovamo, naučnici, međutim, pokušavaju da saznaju šta im je čovek vinčanske kulture -poručio.
ISTRAŽIVAČ vinčanskog pisma Andrej Starović, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, poslednjih sedam godina utrošio je na istraživanja po muzejima. "Iskopao je", zapravo već iskopano. Materijal do kojeg je došao, podvrgao je ponovnom proučavanju i tumačenju.
To je bacilo potpuno novo svetlo na staru vinčansku kulturu, koju je nauka na osnovu dosadašnjih saznanja o njoj, izdigla na civilizacijski stepenik. To “novo svetlo” prosijava iz spektakularne verovatnoće da je Vinčanac umeo da “prima” i “šalje” poruke.
- Manje su sporna razmišljanja naučnika oko funkcije tih zapisa - kaže Starović. - Da li su ona bila dekorativna, čisto reliogiozna ili opšte dobro. Mislim da su smisaono bila - višeznačajna.

TROJA
PROFESOR Harman Harald, jedan od pionira u proučavanju i sistematizaciji vinčanskog pisma, načinio je zanimljivo poređenje ovog pisma sa znakovima nađenim u Troji, na Kritu, u Knososu, Mesopotamiji, Kini... Uočio je među njima mnoge sličnosti i preklapanja, najpre sa znakovima u Troji, dakle, da postoji povezanost staroevropskog zapisa sa drevnoegejskim zapisima.
(Nastavlja se)