Susret u Jalti

Priprema:
Zoran Božović

POČETKOM aprila u Jaltu stižu Čehovljeva sestra Marija Pavlovna i Olga Kniper. Nedelju dana kasnije, u Sevastopolju gostuje Moskovski hudožestveni teatar. Prvoj predstavi, ”Ujka Vanji”, prisustvuje i Čehov, koji se 13. aprila zbog lošeg zdravstvenog stanja vraća u Jaltu. Dva dana kasnije, u Jaltu stižu i hudožestvenici. U mesnom pozorištu Čehov ponovo gleda ”Ujka Vanju”, a zatim i ”Galeba”. Dvadeset četvrtog aprila moskovski glumci napuštaju Jaltu.
”Moskva, 1. maj 1900.
EVO i prvog maja, mili moj pišče! Hladnoća, kiša i prozaičnost u duši. Sramota me što Vam do sada nisam napisala ni retka. Nikako da se saživim sa svojim stanom, uglavnom skitam i ne znam šta da radim sa sobom i drugima. Čeznem za jugom, čeznem za toplinom, čeznem za suncem u duši - epikurejske navike, zar ne? Uopšte, raspustila sam se malčice, čak mnogo, nastojim da život učinim lakšim - a to je ružno. Jalta je proletela kao san. Tako se rado prisećam onih divnih dana koje sam provela kod Vas pre nego što sam počela da igram. Šteta samo što ste se razboleli.
A šta Vi sada radite, pišete? Šta se zbiva u Vašoj duši, šta u Vašoj glavi, šta smišljate u svom prijatnom kabinetu? Je li Vam bilo drago što smo Vas posetili? Napišite mi lepo, iskreno pismo, ne izvlačite se frazama, kao što često činite. Kažite mi kako se osećate? Dojadila sam Vam, gnjavim Vas, zar ne? Pišite o čemu god hoćete, što god Vam padne na pamet. Ko Vas najčešće posećuje? - O, ženo, opet pitanje!
Addio, Academicus, čeprkajte po svom vrtu, gajite cveće ako u Vašoj okolini nema žena.”
Do novog susreta Čehova i Olge Kniper došlo je u julu, u Jalti. Ovog puta glumica je odsela u piščevoj kući, što je doprinelo da se njihova veza učvrsti i produbi. Početkom avgusta Olga Kniper je napustila Jaltu i Čehov je ispratio do Sevastopolja.
”Moskva, 10. avgust 1900.
EVO me u Moskvi, mili moj, dobri moj! Sedim za pisaćim stolom, sređujem utiske, posmatram tvoj portret, posmatram ga dugo i razmišljam. I saznanje da me voliš čini me strašno srećnom.
Kako provodiš dane? Dosađuju li ti gosti? Kako ti je kabinet? Brišu li ti prašinu? Čiste li ti kapute i žute cipele? Jesu li ždralovi dobro? Vidiš koliko pitanja - hoćeš li mi odgovoriti?
A najvažnije pitanje sačuvala sam za kraj: kad ćeš doći? Jer, verujem da ćeš doći. Bilo bi previše surovo da se sada rastanemo za čitavu zimu. Vreme je toplo, suvo. Već maštam o tome kako ću te čekati, zamišljam tvoje lice, tvoj osmeh, čujem tvoje prve reči.
U Moskvi mi ne daju mira. Mnogi misle da smo se već venčali.
Tvoja Olga”

U PAPERJU

Jalta, 14. avgust 1900.
PREMILA moja, ne znam kad ću krenuti u Moskvu - ne znam, zato što, možeš misliti, pišem dramu. Zapravo ne dramu, nego nekakvu zbrku sa mnogo lica - lako se može desiti da zabasam i prekinem pisanje.
Žute cipele, za koje pitaš, nisu čišćene otkako sam te ispratio. Ni mene niko ne čisti. Hodam sav prašnjav, u perju i paperju.
Ostaj mi zdravo, mila Nemice, ne ljuti se na mene i ne varaj me. Ljubim te puno.
Tvoj Antonio
(NASTAVLjA SE)