Pokoravanje

Priprema: Zoran Božović
Jalta, 12. septembar 1902.
"MILA moja dušo, pišeš da ti je 9. septembra bio rođendan. Zašto ja to nisam znao? Čestitam mojoj slavljenici i, naravno, izvinjavam se, pošto mi ne preostaje ništa drugo. U poslednjem pismu ti me, između ostalog, prekorevaš zbog toga što sam te obmanuo, što sam ostao u Jalti. Ali, zar sam mogao da dođem? Kašljao sam besomučno, zverski, sve me je bolelo, nervirao sam se i škripao kao stara kola nepodmazanih točkova.

Pišeš da si, po Štrauhovom mišljenju, već ozdravila, međutim, ne voziš se fijakerom, svuda ideš pešice. Zašto je to tako? Ili si ozdravila, ali ne sasvim?

Piši o svom zdravlju podrobnije - to sam te molio i molim uporno, na osnovu zakona po kojima žena mora da se pokorava mužu."

Moskva, 18. septembar 1902.
"Upravo sam se vratila iz LJubimovke. Dan pun utisaka. Jesenja priroda, bledunjavo sunce, prozračne šume. Sve je tužno, sve se grči, sve se gasi... Ponovo sam preživljavala svoj prvi dolazak u LJubimovku, svoja osećanja, čitav blaženi mesec. Najlepše trenutke doživela sam kad sam potpuno sama ušla u našu kućicu. Ušla sam u spavaću sobu - sve je na svome mestu kao dok sam tu boravila. Zašto mi je bilo tako teško, zašto sam se tako štrecnula, zašto me je nešto steglo u grlu? Kako je letos sve bilo divno! Bujno zelenilo, miris sena i lipovog cveta, crkveno pojanje, zvonjava zvona... Kako je sve bilo harmonično i kako mi je duša bila spokojna i zadovoljna? Hoće li se to ponoviti?! Setila sam se dva izvanredna i tako bliska umetnika - Čehova i Levitana. I razmišljala o njima s divljenjem. To su mi bili najlepši trenuci tog dana. Svuda si mi se ti priviđao, moj nežni, blagi i prefinjeni pesniče. Videla sam te s udicom u ruci, pa kako ležiš na terasi s novinama u ruci, i na klupici u bašti za vreme večernje službe, i u spavaćoj sobi na divanu. Ponovo sam preživela čitav juli. Ne podsmevaj se mojoj sentimentalnosti. A ako ti je baš smešno, smej se. Meni je bilo veoma lepo."

Jalta, 22. septembar 1902.
"DANAS sam od tebe dobio izvanredno pismo - opis tvog izleta u LJubimovku i pročitavši ga, obradovao sam se što imam tako dobru i divnu ženu. Juče mi je bio Altšuler. Pregledao me je prvi put ove jeseni. Osluškivao me je i kuckao. Našao je da mi se zdravlje znatno popravilo, da moja bolest, ako je suditi po promeni do koje je došlo proletos, prolazi; čak mi je dozvolio da idem u Moskvu - toliko mi je dobro!"

Čehov je u Moskvu stigao 14. oktobra i tu se zadržao šest nedelja. Išao je u pozorište, sretao se s prijateljima, pisao. Od Moskve i Olge rastao se 27. novembra.

Jalta, 30. novembar 1902.
"Radosti moja, sinoć sam stigao u Jaltu.
Ne tuguj, draga, radi, provodi se, spavaj što više. Od sveg srca želim ti da budeš vesela i zdrava! Moj poslednji boravak u Moskvi doprineo je da mi postaneš još draža. Volim te još više nego pre.

PREFINJENOST
Moskva, 7. decembra 1902.
KAKO je glupo što si ti bez mene, a ja bez tebe, mada dobro podnosimo jedno drugo i mada bismo živeli čudesno, bez svađa, ljudski. Ja te volim, volim tvoju dušu, neku neuhvatljivu prefinjenost u čitavom tvom biću. Šta bih dala da sad možeš da budeš kraj mene! Održava me nada da ćemo jednog dana negde živeti zajedno i da ćemo živeti lepo. Razmišljaš li ti o tome? Kako sam se radovala dok sam čitala da si me za ovo vreme još više zavoleo!
(NASTAVLJA SE)