Žestok pritisak Nemaca

Priprema: Veljko Lalić
STRATEGIJU pregovora sa Italijanima u Bosni i Hercegovini postavio je major Boško Todorović. On je za pregovarače odredio poručnika Milana Šantića i potporučnika Mutimira Petkovića, kojima je 16. januara 1942. u Fojnici dao pismene instrukcije za pregovore sa "predstavnicima italijanske vojske u cilju postizanja sporazuma za zajedničku zaštitu srpskog življa od ustaškog i svakog drugog nasilja", nudi nova dokumenta koja pokazuju odnose četnika i partizana, Miloslav Samardžić u prvom tomu svoje nove trilogije "General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta".
Todorovićeve instrukcije su:
1. Određeni ste da u ime bosansko-hercegovačkih četničkih odreda postižete glavni cilj tih odreda - zaštitu srpskog življa. Sporazum koji ćete u tom cilju potpisati sa italijanskim vojnim predstavnicima ne angažuje našu vladu i našu vojsku, koje su u ime Kraljevine, i pored toga što je teritorija okupirana, i dalje u ratu sa Kraljevinom Italijom.
2. Nastojte da tim sporazumom postignete za srpski narod sledeće koristi:
a) Uspostavljanje srpske civilne vlasti u svima krajevima gde su Srbi u većini, a učešće srpskih predstavnika u civilnoj vlasti tamo gde su Srbi u manjini...
b) Razoružavanje ili evakuaciju svih vojnih ili paravojnih formacija sem četničkih, koje će zajedno sa italijanskim vojnim jedinicama obezbeđivati red i zaštitu srpskog življa.
c) Puštanje na slobodu svih Srba iz Bosne i Hercegovine, koji su internirani u Pavelićevim logorima.
d) Razmenu privrednih dobara između italijanskog okupiranog područja u Bosni i Hercegovini i drugih oblasti sa kojih se italijanska vojska snabdeva, tako da se obezbedi dobra ishrana i uopšte snabdevanje srpskog stanovništva tih krajeva.
3. U zamenu možete obećati italijanskoj vojsci sledeće kompenzacije:
a) Nenapadanje od strane četnika, sve dok četnici od strane italijanske vojske ne budu napadani.
b) Pristup italijanskih vojnih jedinica bez četničkog otpora u sve bosansko-hercegovačke krajeve koje su oslobodili četnici.
O pregovorima sa Italijanima u Mostaru, poručnik Mutimir Petković izveštava majora Todorovića pismom od 28. januara:
"Iz razgovora sa Talijanima video sam da se oni nalaze na prekretnici raspoloženja prema Srbima i to pred pritiskom Nemaca kojih se užasno plaše i koji ih momentalno bombarduju novim zahtevima. Na ovim novim razgovorima na koje je došao jedan generalštabni pukovnik načelnik štaba armije iz Splita, Talijani su izašli sa sledećim zahtevima: po pritisku Nemaca i Hrvata oni moraju da likvidiraju četničko pitanje u istočoj Bosni i Hercegovini. Upravo, ima da se likvidira pitanje svih naoružanih ljudi i svih sukoba i da se na njinoj okupacionoj zoni zavede red i mir. Talijani su, kako oni tvrde, voljni da ne razoružavaju četnike, ali od njih traže zajedničku saradnju kako bi pred svojim saveznicima Nemcima i Hrvatima mogli da se pokriju za naoružane četnike. Dakle, neka vrsta Nedić-Pećanac četnika.
PETKOVIĆ zatim kaže da ono što je čuo od Srba i Italijana u Mostaru "uliva veliko nespokojstvo". Mada zna da se majoru Todoroviću "ne dolazi", još jednom ga poziva da zajedno odu na pregovore, "da pokušamo da spasemo što se spasti može". Na kraju napominje kako su Italijani dali reč da se majoru Todoroviću kao pregovaraču ništa neće desiti.
Todorović je prihvatio poziv i otišao u Bratič, u kuću četničkog komandanta i prvaka Zemljoradničke stranke Petra Samardžića, u kojoj se nalazio Petković. Tu ga stižu vesti o porazu četnika u istočnoj Bosni. Zato četničkim odredima 6. februara daje instrukcije za rad u novonastalim okolnostima. "Neprijatelj se znatno ojačao, time što su mu se partizani pridružili, otpočevši borbu sa četnicima i ušavši u Foču, Goražde, Čajniče, Rogaticu i druga mesta jednovremeno sa Nemcima i Turcima, koji su probili naš front u istočnoj Bosni na više mesta", stoji u uvodu ove instrukcije.
Todorović, dakle, piše o saradnji ustaša i partizana u borbi protiv četnika, koja je upravo započinjala, ukazuje Samardžić nudeći novi Todorovićev apel:
"S obzirom na karakter novog protivnika, koji se služi svim sredstvima, pa ne preza čak ni od saradnje sa neprijateljem (Turcima), komandanti četničkih odreda biće ubuduće manje skrupulozni u biranju sredstava za borbu i služiće se sa lukavstvom imajući u vidu, da im je dozvoljena i saradnja sa najmanje opasnim protivnikom, da bi se savladao onaj koji je trenutno opasniji, a naročito da bi se sačuvao srpski živalj, što je glavni zadatak srpskih dobrovoljačkih četničkih jedinica.
Sledećeg dana, 7. februara, u svojstvu zastupnika komandanta bosansko-hercegovačkih četničkih odreda majora Jezdimira Dangića, major Todorović se na poljoprivrednom imanju kod Nevesinja sastaje sa obaveštajnim oficirom italijanske divizije "Taurineze". Pored njega, sastanku su prisustvovali Dobroslav Jevđević, poručnik Mutimir Petković, kapetan Danilo Salatić, Petar Samardžić i još nekolicina četničkih komandanata. Todorović je svojim potpisom potvrdio odredbe ugovora koje je ranije prihvatio poručnik Petković. O ovome Todorović upoznaje Dražu pismom od 10. februara, šaljući, kao prilog, i "Obaveštenje broj 6 o toku pregovora sa Italijanima", koje je od 7. februara delio narodu.

OBAVEŠTENJE
DA ne bi politički agitatori predstavili četničke pregovore sa Italijanima kao petokolonaški i nerodoljubivi rad, kao i da ne bi srpsko stanovništvo mnogo očekivalo od tih pregovora, izdaje se o sadašnjem stanju ovih pregovora sledeće

OBAVEŠTENJE
1. Cilj pregovora je sa četničke strane da se očuva srpsko stanovništvo srezova fočanskog, gatačkog, bilećkog, trebinjskog, ljubinjskog, stolačkog, nevesinjskog, mostarskog i konjičkog od svakog nasilja i gladi kao i da se vrate srpske porodice internirane u Pavelićevim logorima.
2. U zamenu Italijani traže samo red i mir, koji je trenutno potreban i srpskom življu ovih krajeva i ovaj red i mir nama će omogućiti oslobodilačku borbu u drugim krajevima gde Srbi još trpe zulume ustaša. Nikakve druge obaveze Italijani ne traže od četnika, niti su oni voljni da ih prime. Nema dakle opasnosti da će Italijani pozvati naše mladiće u svoju vojsku ili da će se četnici pod njihovom komandom boriti protiv svoje braće Srba iz partizanskih jedinica.

(NASTAVLJA SE)