Na život i smrt

Priprema: Veljko Lalić
KADA je Ler krajem oktobra 1942. godine obilazio Srbiju, najbolji način za zaustavljanje četničke akcije ponovo je video u streljanjima građana, piše u prvoj knjizi trilogije “General Draža Mihailović i opšta istorija četničkog pokreta” Miloslav Samardžić.
Ler je 28. oktobra izdao naređenje da se smrtna kazna ne primenjuje samo na "čoveka uhvaćenog s oružjem, nego u istoj meri na svakog onog kome se može dokazati da ovoj borbi aktivno pomaže, dakle i za svakog koji se za Mihailovića izjašnjava, ili u njegovoj službi stoji". Svoju surovu naredbu Ler je objašnjavao važnošću situacije, svakako misleći na Afrički front: "U ovom rvanju stavljeno je sve na kocku. Srednjeg rešenja nema. Neumesno je ovu borbu smatrati kao junaštvo naroda koji voli slobodu".
Nemci su znali da Dražina vojska i formalno i suštinski čini deo savezničkog fronta. NJihova obaveštajna služba zapazila je učestalije dolaske engleskih oficira za vezu i diverzanata. Tokom 1942. godine engleske misije nalazile su se praktično u svakoj većoj četničkoj jedinici.
Zato su, otkriva Samardžić, preduzeli neviđene mere obezbeđenja. Duž pruga su izgradili karaule opremljene reflektorima i načičkane mitraljeskim gnezdima. Na izlazima iz tunela, raskrsnicama i drugim osetljivim tačkama, sazidali su velike bunkere (koji su, u velikom broju, i danas očuvani). Tunel u Ralji i vijadukt u Ripnju bili su, dodatno, zaštićeni i minskim poljima. U Srbiju je dovedeno još pet nemačkih divizija, tako da ih je bilo ukupno devet, plus bugarske trupe.
Radi zaštite pruga Nemci preduzimaju i posebne mere. U noći između 26. i 27. septembra 1942. godine iz aviona su bacili paklene mašine, spremljene kao pakete, onako kako su to činili Englezi. "Seljaci su palili vatre, misleći da su Englezi. Poginulo nekoliko", piše u jednom izveštaju Vrhovnoj komandi sa terena.
U isto vreme, major Aleksandar Mihajlović obaveštava Vrhovnu komandu da je Gestapo poslao u južnu Srbiju 250 folksdojčera "koji perfektno govore srpski", u "cilju otkrivanja naše organizacije. Snabdeveni falsifikovanim našim legitimacijama", stoji u arhivima Vojnoistorijskog instituta.
MAJOR Đurić izveštavao je o zverstvima bugarske vojske:
"Bugari su nam ubili najbolje i glavne ljude... U narodu bugarska zverstva su nepodnošljiva. Svakodnevno mučki ubijaju Srbe. Narod strašno ogorčen na Engleze i smatra da samo totalno bombardovanje Bugarske može zaštititi Srpstvo."
Major Ocokoljić piše o represalijama u požarevačkom kraju:
"Nemci izdaju plakat za plakatom streljanih. Narod se uplašio i strahuje od istrebljenja. Svi veruju da će kraj rata da se prelomi preko kičme srpskog naroda..."
Depešom od 25. decembra major Dragutin Keserović javlja da su deset dana ranije Nemci u Kruševcu streljali deset pristalica Ravnogorskog pokreta, među kojima i predsednike opština iz Mešana i Vitanovca u Rasinskom srezu, jer su sprovodili naredbu o građanskoj neposlušnosti. Sledećeg dana, 16. decembra, Nemci su u Žičkom i Trsteničkom srezu uhapsili 200 ravnogorskih pristalica, od kojih je 20 odvedeno u Kraljevo, zajedno sa vladikom Nikolajem Velimirovićem.
"Nedićeve trupe došle su u moj rejon i pod pretnjom smrti naređuju predsednicima opština da stupe na dužnost. Na rejonu ovog korpusa potere, a uz to pljačke i nasilja, još uvek traju", piše Keserović.
Nemci su znali da se o njihovim pokretima gotovo svakodnevno šalju izveštaji Saveznicima. Zato su njihove vojne i policijske vlasti,, s jedne strane izdavale naređenja o tajnovitosti rada, a, s druge, neprekidno tragale za Dražinim obaveštajcima. Načelnik štaba nemačke komande Srbije upozorio je nemačku direkciju za vojni saobraćaj u Beogradu da su "organi" četničke obaveštajne službe naročito budni na pruzi Beograd-Niš-Skoplje i Kraljevo-Niš. Tražio je da se otkrije kako su "špijuni DM" mogli da dođu do podataka o nemačkom vojnom saobraćaju. Decembra 1942. Nemcima je pošlo za rukom da pronađu dva "obaveštajna štaba", i streljaju 30 njihovih pripadnika; posle ovoga morali su da se zadovolje hapšenjem pojedinaca, za koje su sumnjali da su "špijuni" i "obaveštajci".
O situaciji u Beogradu govori izveštaj generala Trifunovića od 6. januara 1943. godine:
"Politička situacija krajem decembra u Beogradu: Nemci pojačavaju progon naših. Stalno naše ljude streljaju. 25. 12. streljali 250 ljudi iz logora na Sajmištu. Nedićeva vlada solidarna sa Nemcima u tome da smo mi za njih sada opasniji od komunista."
RADI zastrašivanja naroda, sva javna mesta u Srbiji bila su izlepljena plakatima s imenima streljanih ili izveštajima o nemačkoj odmazdi.
O nemačkim zverstvima Draža je redovno izveštavao vladu u Londonu, što su sabrala braća Knežević: u toku Bitke za Afriku Nemci su streljali 20.000 Srba.
Draža je, pored ostalog, i pretnjama pokušavao da zaustavi nemačke represalije. Krajem 1942. godine uputio je opomenu generalu Baderu, koju je 7. januara 1943. objavio londonski "Tajms":
"Prošlo je godinu i po dana otkako smo otpočeli borbu na život i smrt da istrebimo zavojevače sa tla Jugoslavije. Skrećem pažnju generalu Baderu na činjenicu da sudnji dan više nije daleko. Opominjem ga da ako produži da primenjuje zverske odmazde, primeniću iste mere prema nemačkim vojnicima i folksdojčerima. Neprijatelj i oni koji mu služe danas se nalaze u krateru jugoslovenskog vulkana, koji će ih progutati u odsudnom momentu."

HILJADU ZA MOST
KAPETAN Radoslav Cvetić, komandant Javorskog korpusa, javljao je 11. decembra:
- Povodom građanske neposlušnosti Nemci hapse taoce... Izdali naredbu da će streljati za porušeni most 1.000, za prugu 100, za ubijenog čuvara pruge 20, za predsednika opštine pet Srba. U Rašku i Novi Pazar došla nova nemačka divizija iz Bugarske. Kaznena ekspedicija...

(NASTAVLJA SE)