Gromiko agituje

Piše: Danko R. Vasović
U DECEMBRU 1976. godine, dr Kurt Valdhajm je aklamacijom ponovo izabran za "prvog diplomatu sveta". I ovaj izbor Valdhajm će protumačiti svojim poznavanjem političke struje u svetskoj zajednici, razumevanjem za probleme srednjih i malih država i privrženosti Povelji UN. Kurt Valdhajm je vrlo lako mogao i treći put da bude generalni sekretar UN, ali Kina je stavila veto i to je bio kraj političke karijere Valdhajma na Ist Riveru.

Ova priča o Kurtu Valdhajmu je zapravo i priča za Riplija i čuvenu rubriku "Verovali ili ne", jer je čovek zadužen da promoviše mir u svetu bio registrovani ratni zločinac te iste organizacije čime je tako na najgrublji način prekršena Povelja UN o osudi ratnog zločina. Nisu, međutim, jedino u Izraelu primetili da nešto nije u redu sa Kurtom Valdhajmom. Treba podsetiti da su baš tada, dok je Sovjet Kurt bio u UN na čelu, nikle mnogobrojne nevladine organizacije širom sveta koje su se bavile ljudskim pravima i to samo zbog toga jer Ujedinjene nacije, iako im je to bila prevashodna namera, uopšte nisu to i činile. Postale su, ne Organizacija ujedinjenih nacija, što je lepo rekao nobelovac Solžnjenicin, već organizacija svetskih vlada gde nema mesta da se čuje vapaj i ljudski glas bez obzira na to dolazi li od pojedinca ili od čitavih naroda.

Tako je Kurt Valdhajm i UN bila slepa za besprimerno gaženje ljudskih prava u Iranu. Štaviše, Kurt Valdhajm bi uvek uz osmeh primio bogati ček nekoga iz familije bogatog šaha Reze Pahlavija. Ove činjenice svakako potvrđuju da je "afera Valdhajm", zapravo obaveštajna afera.

OSNOVNO pitanje i ono što je najviše interesovalo CIA jeste priroda i suština odnosa Valdhajm-SSSR, i nema sumnje da su Amerikanci, odnosno CIA i iz drugih izvora dobili odgovor o Kurtu Valdhajmu. O tome kakav je bio odnos Valdhajma prema Rusima sigurno da je mogao i da im jeste podosta ispričao dvostruki agent Ševčenko kada je pobegao u SAD, sa mesta visokog službenika Sekretarijata UN. On, međutim, nije bio jedini.

Jedan od najpoznatijih sovjetskih agenata u UN bio je čuveni Viktor M. Lisovski, "glavom i bradom" Valdhajmova desna ruka u UN, odnosno Valdhajmov zamenik za političke poslove UN. Da je Viktor M. Lisovski provereni špijun, dokazao je kada je posle niza godina u NJujorku nestao i odjednom napustio radno mesto i emigrirao u SAD. Može se pretpostaviti stoga, samo koliko je debeo i pun Valdhajmov dosije u CIA koji se vodi pod šifrom 203 - 896803.

Odnosom Kurta Valdhajma i Sovjetskog Saveza bavio se i poznati austrijski magazin, bečki časopis "Bunte Osterajh" i još 11. aprila 1976. godine, objavio je sledeći tekst:

"Sovjetima je prošlost Valdhajma bila poznata prilikom njegovog izbora za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, ali su oni sa puno takta prećutali taj podatak. Pri tom, upravo je ratni put Kurta Valdhajma bio trn u oku Sovjetima, jer su konjički oficiri puka `Princ Eugen`, u kojem je i on služio, stvorili kvislinšku Kozačku diviziju koja se u Drugom svetskom ratu borila na strani Nemaca... Jednog od oficira - kolega Kurta Valdhajma - kasnije generala fon Panvitza - Sovjeti su, zbog svega navedenog, po završeku Drugog svetskog rata javno obesili na Crvenom trgu u Moskvi..."

"Čudno", nastavlja "Bunte Osterajh", "dok je jedan oficir završio na vešalima, drugi se sada nalazi u palati Ujedinjenih nacija u NJujorku".

Takav tekst nije mogao da ostane neprimećen. Čak i u SSSR-u mnogi su se pitali kako to da je takav čovek u UN na čelu organizacije, kada je poznato da je Sovjetski Savez lako mogao i da ga posle rata obesi na Crvenom trgu zajedno sa njegovim komandantom, i još lakše, da jednostavno stavi veto na njegov izbor za generalnog sekretara UN, 1. januara 1972. Tada Valdhajmu je upravo isticao prvi mandat od pet godina i uskoro je bio izabran da i drugi put bude prvi čovek UN.

Zbog toga je tadašnji svemoćni ministar spoljnih poslova, čelični Andrej Gromiko morao 1976. godine, u govoru profesorima moskovskog Državnog instituta spoljnih poslova da objasni sledeće: "Valdhajm nikad nije bio komunista ili socijalista, ili, kako mi kažemo progresivni elemenat. Naprotiv, on je pripadao i još uvek pripada konzervativcima, odnosno reakciji, kao što smo naučili da kažemo kad smo bili mladi... Ali, od samog početka svoje karijere Valdhajm je bio prijatelj naše zemlje. Nikada nismo imali ni najmanje oklevanja kada je istaknuta njegova kandidatura na mesto generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. I kao što vidite, bili smo u pravu, Valdhajm je objektivan i čvrst političar koji je unapredio poslove u Ujedinjenim nacijama i pomogao da postanu forum gde socijalističke zemlje i treći svet zajedno rade za dobrobit mira".

Tako je radoznalima u SSSR-u, onim na naučnom nivou koji studiozno i ozbiljno pristupaju stvarima, sa najvišeg mesta objašnjeno, drugim rečima, da je Valdhajm - "naš čelovjek".

(NASTAVLJA SE)