Karijera sovjet Kurta

Piše: Danko R. Vasović
IDENTIČNO mišljenje o Kurtu Valdhajmu imali su čak i neki od poznatih austrijskih političara, i to baš iz partije čiji će član 1986. godine biti Kurt Valdhajm, kada je postao savezni predsednik Austrije. Radi se o Narodnoj partiji, Folkspartaj, a ugledni član Andreas Kol, austrijski političar iz vrha Narodne partije, koja je, kao što je poznato, bezrezervno podržavala Valdhajmovu kandidaturu na predsedničkim izborima. U razgovoru sa kanadskim novinarom decembra 1981. godine, Kol je tvrdio da bečki politički establišment već odavno Valdhajma naziva "Sovjet Kurt":

"Nema sumnje da su Sovjeti znali za Valdhajmovu ratnu biografiju dok se on rapidno penjao hijerarhijskim stepenicama Ministarstva spoljnih poslova Austrije. Od 1945. do 1948. godine saradnja između odgovarajućih službi i komisija za ratne zločine Sovjetskog Saveza i Jugoslavije bila je izuzetno bliska... Kad je te 1948. godine Titova vlada tražila od Austrije da preda ratnog zločinca Valdhajma, sovjetska obaveštajna služba je bila prva koja je to znala. Međutim, sovjetski zvaničnici su imali druge planove za Kurta Valdhajma. To im neće biti teško ostvariti, jer je austrijska vlada u to vreme čvrsto bila pod sovjetskom kontrolom. Prisustvo Zapada bilo je više simbolično nego stvarno. Zato je Titov zahtev morao biti prosleđen Moskvi. Ali, odnosi između Beograda i Kremlja bili su pred raspadom. Valdhajm je spasen", govorio je Kohl.

KADA je buknula afera Valdhajm, marta 1986. godine, poznato je da su sovjetska novinska agencija Tass, kao i jugoslovenska Tanjug, bile jedine koje nisu prenele senzacionalne optužbe iz NJujorka marta 1986. godine protiv Kurta Valdhajma, u vreme predizborne kampanje u Austriji.

Nije stoga bila slučajnost da, kada je novi predsednik Austrije Kurt Valdhajm od 15. jula 1986. (prvi novinar koga je tada primio novoizabrani savezni predsednik Austrije bio je tada mladi novinar "Večernjih novosti", autor ovog istraživanja) do 15. jula 1992. godine, bio apsolutno izolovan od svih zapadnih diplomata, da je baš jedan sovjetski visoki zvaničnik razbio tu blokadu. Godine 1987. Eduard Ševardnadze, kao ministar spoljnih poslova SSSR, posetio je Valdhajma u Beču u predsedničkoj palati u Hofburgu.

Želeo sam, dakle, da odgovor na to vrlo važno pitanje, da li je Kurt Valdhajm sovjetski čovek ili ne, dobijem iz prve ruke još davno. Odgovor je, naravno, izuzetno bitan, jer nije svejedno da li prvi čovek svetske organizacije kojoj je povereno da se bavi svetskim poslovima ima na čelu čoveka koji pri tom nije ono što svi misle da jeste - šampion mira i izuzetno sposobni diplomata - već agent KGB ili CIA, ili Britanske obaveštajne službe... pa čak i naše SDB.

Za takav odgovor bili su, međutim, zainteresovani mnogi u svetu. U Izraelu su odavno bili zapazili da nešto nije u redu i da ne može biti slučajno činjenica da su sve odluke i rezolucije koje govore o izraelsko-arapskim konfliktima, da baš sve idu u prilog Arapa. I dalje je više nego čudno da je Kurt Valdhajm, po ocenama svih zapadnih diplomata, apsolutno uvek u svetskim poslovima vukao na sovjetsku stranu.

U BEOGRADU, u Palmotićevoj ulici broj 14, u stanu broj 1, tada je živeo čovek koji je među prvima u svetu znao odgovor na to pitanje. Sada je pokojni. Ali, ispričao je specijalno za moju knjigu, koja je izvorno objavljena u Oslu 1987. godine, a što do danas niko nije demantovao niti tražio da se demantuju njegovi navodi. Evo, uostalom, integralnog dela iz te knjige u kojoj Anton Kolendić objašnjava delikatnu prirodu odnosa na relaciji Jugoslavija - SSSR i Kurt Valdhajm.

- Želim na miru sve da ispričam. Sad ću doneti moje beleške iz bečke zime 1947/1948. godine.

Iz radne sobe doneo je svesku.

- Ovo možeš da fotokopiraš. Tako ćeš imati kopiju autorizovanog teksta - rekao je Anton.

- Ovo je splet mojih sećanja, moje zabeleške i priča o dr Kurtu Valdhajmu. Tu su detaljno opisani dani i prilike u Beču zime 1947/1948. Kako sam dobio poštu i dokumenta iz Beograda, kakvi su nam bili zadaci i kako smo dali Rusima dokumenta o grupi ratnih zločinaca, sve o dosijeu F-25572.

- Kako ste se sreli sa Valdhajmom?

- Polako. Moraš od početka da čitaš da bi shvatio o čemu se radi. Moraš da znaš sve o ondašnjim bečkim prilikama. Ne
možeš tek tako da me pitaš, jer Valdhajm zna da pukovnik Crvene armije Gonda, nekadašnji sovjetski komandant 4. becirka u Beču, nije više među živima, ali ja sam još uvek živi svedok istine.

- Odgovorite mi na suštinsko i jednostavno pitanje - da li ste pukovniku Gondi predali Valdhajma?

- Polako. Sada na osnovu mojih pribeležaka tačno znam da je bio 3. novembar, ponedeljak, 1947. godine, kada su u podne doneli poštu iz Beograda. Bili su to kuriri sa dva velika kamiona. Stigle su nam vreće sa diplomatskom poštom, paket hrane, ali i predmeti - poternice ratnih zločinaca. Većina tih zlikovaca bila je u bekstvu.

(NASTAVLJA SE)