Blistavi tragovi

Piše: Miloš Ćorović
MAĐARSKI narod, kojem istorija nije bila naklonjena baš kao ni srpskom, u jednom periodu svog bitisanja u prošlom veku naneo je nekim narodima, pa i srpskom, teške žrtve koje su mogle da ostave trajne ožiljke budućim naraštajima. Srećom, nekoliko velikana ovog naroda nije se priklonilo odnarođenoj mađarskoj eliti, već je stalo rečju, delom i osećajno na stranu žrtve oličene u susednom srpskom narodu.
To su svetli likovi ponikli doduše iz visokih društvenih slojeva, ali poneli sobom nešto viteško, koji su našli u sebi dovoljno snage da se suprotstave osvajačkim nastojanjima svojih upravljača koji su pod skutom nemačkih agresora odnegovali san o velikoj, sent Ištvanskoj Mađarskoj.
Grof Pal Teleki predsednik mađarske vlade, potpisnik Ugovora o večitom prijateljstvu između Mađarske i Jugoslavije, dospeo je, pod pritiskom vlastitih mađarskih i nemačkih moćnika u tešku duševnu krizu kada je pogazio datu reč iz Ugovora, potpisanog 12. decembra 1940. godine i revolverskim metkom u slepoočnicu oduzeo sebi život. To je bilo 3. aprila 1941. godine, svega nekoliko dana uoči napada nemačke i mađarske vojske na Jugoslaviju.
Drugo ime iz redova velikana je Endre Bajčki-Žilinski, koji je prethodno odbacio titulu viteza i u budimpeštanskom parlamentu sjajnim interpelacijama prkosno i hrabro osudio masakr mađarske, hortijevske vojske nad Srbima u Novom Sadu i drugim delovima Bačke, 1942. godine. Kasnije, kao borac protiv nacizma platio je dug svojoj hrabrosti.
NJima se pridružuje, takođe, povodom novosadskog pokolja ugledni pisac Tibor Čereš, koji je svojim romanom, docnije filmovanim, časno i pošteno, dakle rečju i slikom svojim građanima objasnio šta su sve uradili njegovi saplemenici u Novom Sadu.
NAŽALOST, te krupne ličnosti Mađarske nisu mogle bitno uticati na tragične događaje koji su usledili početkom četvrte decenije prošlog veka, ali su ostavili blistave tragove svoje moralne veličine.
Odnosi između Budimpešte i Beograda, između dva rata, bili su inače pretežno hladni, naročito posle ubistva kralja Aleksandra u Marselju 1934. godine, u čijoj pripremi je Hortijev režim aktivno učestvovao. Jedno od retkih razdoblja kad je došlo do relativnog poboljšanja, bio je u drugoj polovini 1940. godine, u vreme kada se u Mađarskoj na čelu vlade nalazio grof Pal Teleki.
Bilo bi istorijski jednostrano tvrditi da je pobošljanje nastalo samo zato što je Teleki zaista tome težio i što je jugoslovenska vlada sa Cvetkovićem, Mačekom i Cincar-Markovićem to takođe želela, nalazeći u tom kratkotrajnom poboljšanju izvesni svoj interes.

"BARBAROSA"
BLIŽA je istini tvrdnja da je u širem evropskom kontekstu takav razvoj odnosa između dveju zemalja mogao konvenirati i Hitleru, jer mu pogoršanje odnosa s Jugoslavijom nije trebalo s obzirom na već isplanirani ratni plan sa SSSR pod nazivom "Barbarosa". Mađarski izvori tvrde da je taj plan usvojen još 18. decembra 1940. godine s mogućnošću početka maja 1941. godine, što je, u stvari, odgođeno mesec dana kasnije, zapravo do 22. juna.
(NASTAVLJA SE)