Teleki u krizi

Piše: Miloš Ćorović
GROF Teleki u samoći poziva Žilinskog na razgovore o svemu što celu zemlju dovodi u teške dileme.
U trenucima tih kriza, kada se od njegta traži da dozvoli ulazak nemačkih trupa u Mađarsku, da bi ostale napale Jugoslaviju, Teleki vidi i neodrživost svoje lične situacije. Potpis na Ugovoru o večnom prijateljstvu s Jugoslavijom još je svež, a sada se od njega zahteva ne samo da propusti nemačke trupe, već i da svojoj armiji izda odobrenje da umaršira u susednu zemlju.
Načelnik generalštaba Henrik Vert i ministar vojske Barta već su odavno upoznati s varijantom jugoslovenskog rešenja koja se upravo priprema. Oni nisu sedeli skrštenih ruku. Uostalom predlog o teritorijalnom proširenju Mađarske u pravcu juga već je usledio istog dana kada je došlo do puča u Beogradu.
Hitler je u pismu upućenom regentu Hortiju sasvim određeno ponudio priključenje Mađarskoj onih teritorija koje su joj pripadale pre 1919. godine. U igri, bar u ovoj fazi, bili su ne samo Bačka već i Banat. A neke strogo poverljive depeše govore i o mađarskoj zainteresovanosti ne samo za deo Međumurja, prema Hrvatskoj, što i neće biti sporno - već i o Rijeci.
Nemački generalštab šalje 30. marta u Budimpeštu svog izaslanika generala Paulusa koji sa Vertom i drugim mađarskim generalima razrađuje detalje napada na Jugoslaviju. Ovi razgovori, kako je sam Paulus izjavio na suđenju ratnim zločincima u Nirnbergu, tekli su "bez ikakvih smetnji i brzo su doveli do željenih rezultata".
Sporazum s Nemcima trebalo je da se odobri na vladinom nivou. Teleki opet ispoljava svoju neodlučnost - on se po nekim izvorima mlako suprotstavlja zahtevima mađarskih generala da operacija protiv Jugoslavije bude zajednička, a po drugim izvorima, on na to pristaje, doduše nerado, i tek pod uslovom da mađarska vojska uzme samo simboličkog učešća i okupira Bačku tek kad Nemačka uništi Jugoslaviju kao državu.
Telekiju se ne žuri, jer očekuje odgovor od svog londonskog poslanika Barce koji treba da ispita raspoloženje Engleza prema mađarskom učešću u vojnoj kampanji protiv Jugoslavije. Premijer je gajio još neku, doduše slabašnu, nadu da reagovanje sa zapada ne bi dovelo do kidanja diplomatskih odnosa.
I kad je, napokon, odgovor poslanika Barce stigao, Teleki je mogao samo da konstatuje da su njegove nade bile uzaludne. Učešće u ratu protiv Jugoslavije u bilo kojoj formi neizbežno će dovesti do teških i nereševih komplikacija u odnosima Mađarske sa Engleskom i Amerikom, a toga se Teleki bojao više od svega.
Opasni razvoj je već ušao u dramatični april. Hitleru se žurilo, jer je plan "Barbarosa", napad na SSSR, stajao na stolu pripremljen, ali se njegovo ostvarenje odlaže zbog Jugoslavije. Horti se poveo za obećanjima kao i sva vladajuća Mađarska. Nikom nije do date reči.

MONOLOG - OPROŠTAJ
ŽILINSKI ne može da se otrgne od osećanja da je njegova zemlja na najboljem putu da izgubi poštenje. U noći uoči 3. aprila grof Pal Teleki ostaje nasamo sa trojicom opozicionih poslanika od kojih je jedan Bajči-Žilinski. U monologu koji liči pomalo na oproštaj od života, Teleki izlaže kako se dospelo u krizu iz koje teško da ima izlaza.
(NASTAVLJA SE)