Teleki se ubio

Piše: Miloš Ćorović
HITLER je, govori Teleki, tražio od nas da propustimo njegove divizije i pozvao nas da učestvujemo u "kaznenoj vojnoj akciji" protiv Jugoslavije, da zauzmemo one teritorije na jugu koje smo izgubili ugovorom o miru,l a na koje i dalje polažemo pretenzije. Nekoliko puta smo raspravljali o ovim zahtevima. Ja sam, kaže za sebe Teleki, zauzeo stav protiv intervencije jer vidim da je to nepoštena i opasna stvar. Vojnici, a na prvom mestu načelnik generalštaba Henrik Vert, traže vojnu akciju...
Telekija posebno uznemirava držanje Hortija. Stari regent očigledno ne može da sakrije svoju veliku želju da proširi zemlju i u pravcu juga, pošto je prethodno dobio veliki komad Čehoslovačke na severu i priličan deo rumunske teritorije na istoku.
U trenutku dok je razgovarao s opozicionim predstavnicima zazvonio je telefon. Teleki je prišao aparatu, saslušao govornika, ostavio slušalicu i bled, bez kapi krvi u licu samo što se nije srušio u fotelju. S druge strane žice bio je general Vert koji je obavestio premijera da je lično Horti izdao naređenje da se otvore mađarske granične rampe pred nemačkim trupama.
I poslednja nada da bi nešto, ipak, moglo da spreči ili odloži ono najgore je nestala.
Duboko u noć Teleki je poželeo da ostane sam. Ostalo je zabeleženo da je negde iza ponoći obavio razgovor telefonom sa svojom sekretaricom Eržibet Betlen. Ujutru u 6.45 njegov lični sluga Đerđ Pap zakucao je na vrata premijerove sobe. Kucanje je ponovljeno, ali se niko nije odazvao. Sluga je otvorio vrata i video strašan prizor: Grof Pal Teleki ležao je mrtav na krevetu s revolverom u ruci. Na slepoočnicama trag usirene krvi.
Na pisaćem stolu koji je Telekiju ostao od njegovog pretka gorfa Lasla Telekija, koji je takođe izvršio samoubistvo, stajale su samo tri stvari: portret pretka samoubice, oproštajno pismo adresovano na regenta Hortija i jedna depeša poslanika iz Londona upućna predsedniku vlade.
Pismo Hortiju ispisano u jednom dahu i isprekidanim rečenicama govori o motivima drastičnog čina i glasi:
"Uzvišena ekselencijo, prekršili smo reč - iz kukavičluka, što je u suprotnosti sa Ugovorom o večnom prijateljstvu zasnovanom na Vašem govoru u Mohaču. Nacija to oseća, a mi smo odbacili svoje poštenje. Stali smo na stranu nitkova, jer od tobožnjih grozota nema ni jedne reči istine. Niti je šta urađeno protiv Mađara, niti protiv Nemaca. Postali smo lešinari, najgadnija nacija. Natrag ne mogu. Kriv sam. Pal Teleki".
Jedna pogažena reč plaćena je samoubistvom u stilu koji je veliki deo nacije shvatio kao akt viteštva. Ali ono je bilo nagoveštaj velike tragedije koja će se sručiti na mađarski narod.

OREOL
TAJ poslednji, možda jedini odlučan korak koji je Teleki napravio - pucanj u vlastitu glavu, upravo zbog svega što se kasnije odigralo stvorilo je legendu o grofu koji je smatrao da je bolje umreti nego se neprekidno ponižavati u životu. Zato oko njega reklo bi se još i danas postoji nešto kao oreol uprkos nekih koji su se trudili da ga skinu.