Dva prljava rata

Piše: Miloš Ćorović
ONO što je odmah usledilo posle Telekijeve smrti, dalo je puno pravo onima koji su tvrdili da su zvanične suze za njim bile obična farsa regenta Hortija i svih ostalih velikaša. Jer, na Telekijevo mesto nije došla ličnost koja bi, koristeći se poukom i efektom samoubistva, razmišljala o putevima koji bi bili spasonosni za Mađarsku. Uostalom, među svim mogućim kandidatima za premijera takvog tada nije ni bilo. Novi premijer Laslo Bardoši ostaće upamćen po tome što je u toku njegovog vladanja Mađarska dragovoljno ušla u dva prljava zavojevačka rata - protiv Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Laslo Bardoši zapisan je tako u istoriji kao jedan od onih koji su svoju naciju izložili najvećim mogućim stradanjima.
Nestanak Telekija nije ni u čemu ništa izmenio, pa ni u odluci Hortija da uzme učešće u napadu na Jugoslaviju. Kontakti koje je Horti imao sa Hitlerom, preko ministra vojske Barte, dali su mu još više podstreka da svoju ranije donetu odluku realizuje, pošto mu je kancelar Rajha obećao, da će mu, ako stupi u rat protiv Jugoslavije, dati ne samo Bačku, nego i Banat.
Hortijeve revandikacije prema Jugoslaviji, kao i prema većini zemalja s kojima se graniči Mađarska, bile su poznate. Ali stari regent, čak i kad su jedinice Vermahta i SS već duboko umarširale u Jugoslaviju, nije hteo da svoju ratnu akciju prema južnom susedu liši određene forme. Čekao je da Jugoslavija pravno "prestane da postoji" (smatrao je da je to nastalo stvaranjem ustaške NDH u Zagrebu 10. aprila 1941) i tek onda izdao naređenje svojim jedinicama za upad u Jugoslaviju. Regent Horti se uvek trudio da se pridržava forme, čak i onda kada u takvom ponašanju nije teško otkriti hipokriziju. Hortijeve jedinice tako su zauzele Bačku, jugoslovenski deo Baranje i pojas Mure.
HORTIJEVA soldateska nastupala je kroz Bačku bez mogućnosti da se sukobi s vojskom susedne zemlje, koja je, nalazeći se u stanju raspada na svim frontovima, napustila utvrđenja i teritoriju na severu nekoliko dana pre nego je Horti izdao zapovest o oružanoj akciji protiv Jugoslavije.
Prvo veće naselje na putu Subotica - Novi Sad - Sirig skoro do temelja je razoreno pred naletom mađarske artiljerije, prethodno pogrešno obaveštane da se u selu nalaze četnici. Tek kada je krvavi pir završen, ustanovilo se da od četnika nije bilo ni traga ni glasa.
Ovo i upadi na neka manja naselja bili su samo predigra onome što će ta vojska učiniti u Novom Sadu, Čurugu, Žablju i još nekim mestima. Progoni stanovništva u dobrovoljačkim selima kroz koja je vojska prošla samo je predigra za ono što se desilo u Novom Sadu i šajkaškim selima oko ovog grada te hladne zime januara 1942. godine. Jedan pisac i jedan filmski reditelj - Tibor Čereš i Andraš Kovač prikazali su - jedan rečima, drugi slikom, prizore kakve su ostavili iza sebe vojnici petog korpusa mađarske armije pod komandom generala Feketehalmi-Cajdnera i Grašija i nekoliko oficira nižeg ranga koji su se takmičili u svojoj surovosti. Taj roman Tibora Čereša i film Andraša Kovača nazvan je imenom koje je odgovaralo trenutku. I jedno i drugo delo nosilo je naslov "Hladni dani" (Hideg napok), što je dobro nađen okvir za sliku koja je data u delima ove dvojice autora.

(NASTAVLJA SE)