Poštenje na kocki

Piše: Miloš Ćorović
ŽILINSKI: "U Mađarskoj se odgiralo bez sudske presude masovno klanje sa punom odgovornošću vojnika i žandarma, odnosno honvedskih i žandarmskih oficira... Sve se to desilo onda kada je oružana pobuna malog obima bila likvidirana: stanovništvo čitavih sela u dva sreza prepušteno je na milost i nemilost vojnicima, žandarmima i narodnoj straži pune dve nedelje da trpi njihov krvavi zulum, najnečovečnije i najnemađarskije masovno ubijanje. To je tako strahovita greška i takav potres mađarskog pravnog sistema i tako opasna pojava građanskog rata protiv čega se mora pobuniti svaki čestiti Mađar."

"Poštenje naše nacije nalazi se na kocki", upozorava Žilinski premijera Bardošija. "Zaista je reč o poštenju! Jer, ništa nas neće opravdati od sramote ako naši vojnici budu ubijali nezaštićenu decu i žene."

Poslanik Žilinski još nije dovoljno upozant s onim što se desilo u Šajkaškoj, ali naslućuje da se desilo to "masovno klanje", a već ispoljava stah za jedno drugo klanje koje počinje upravo tog dana u Novom Sadu kada on i upućuje svoje pismo premijeru Bardošiju - 21. januara.

Prvog dana masovnije racije 21. januara, prema iskazu žandarmerijskog kapetana Martona Zeldija (koji se pre Novog Sada "proslavio" pokoljima u Erdelju), ubijeno je "svega" 59-60 ljudi. Vojni komandant Novog Sada general Jožef Graši i komandant segedinskog korpusa general Feketehalmi-Cajdner bili su nezadovoljni ovim bilansom. Zeldi zatiče ove namrgođene u trenutku kada traži od njih kamione da preveze ubijene.

Zeldi se pravda: "Racija teče po planu, u skladu sa izdatom zapovešću..."

Feketehalmi-Cajdner nije bio tog mišljenja, pa zahteva da se "radi više i bolje".

"Razumem! Gospodin milostivi general, znači, želi da vidi više leševa", kaže Zeldi.

"Da, leševe hoću da vidim!"

"Razumem, gospodine milostivi generale! Leševa će biti!"

Leševi su na ovaj način "poručeni". Kada su još istog dana prvi izveštaji stigli u Budimpeštu uznemireni građani su se pitali: "Šta se dogodilo u Novom Sadu"?

Odgovor onih kojima savest ni tada još nije proradila bio je: "Ništa osobito. General Joška Graši pravi malo reda!!!"

Zeldi je otišao da traži nove žrtve. Nastala je nečuvena hajka čijim su ishodom Graši i Feketehalmi-Cajdner mogli da budu zadovoljni. Ni sledećeg dana, 22. januara, poručioci masovnog umorstva nisu bili zadovoljni. Tek je treći dan doneo ono što su želeli. Dvorišta, ulice, trgovi - bili su puni leševa. Jedna dečja kolica, kako je negde zabeleženo, ostala su na santi leda. Kolica su bila prazna.



(NASTAVLJA SE)