Zločinci beže

BARČ iznosi još jednu zanimljivost. Jednog od svojih prijatelja Žilinski je zamolio da zapiše sve uvrede koje mu fašistički poslanici upute tokom iznošenja interpelacije. Ovaj je to zabeležio, označio svakog poimenično, a Žilinski je posle nekoliko dana svakom od ovih uputio pismo i pozvao na dvoboj. Žilinski je otposlao desetine pisama, ali je dobio odgovor samo od dvojice. No, ni ovi se nisu usudili da izađu na borilište kada je trebalo ukrstiti oružje.

I kada je konačno 1943. godine, pod pritiskom naprednog dela javnosti, a i iz straha od posledica posle rata, vlada Mikloša Kalaija, koja je smenila po zlu poznatog Bardošija, naredila potpuniju istragu o pokolju u Novom Sadu, tada su se suočili sa stravičnim činjenicama i oni koji dotle nisu verovali onom što se pričalo o ovom užasnom zločinu.

Islednici su sačinili dosije od nekoliko stotina stranica koji je sadržavo sve one grozote koje su se desile u Novom Sadu. Posle toga Feketehalmi-Cajdner, Graši i ostali učesnici krvoprolića nisu imali šta da kažu. Nakon istrage dovedeni su pred sud, ali su izbegli zatvor. Dolazili su na sud slobodno, od svojih kuća. Pred sudijama su sve negirali. Kada istina nije mogla da se sakrije i pobije, generali su našli da je njihov najbolji izlaz u bekstvu.

Nastala je potraga u celoj Mađarskoj. Tada je čak regent Horti izdao zapovest da se pretraži cela država i pronađu begunci, ali begunaca, "hrabrih" generala i ostalih oficira koji su naredili ili sproveli zločin, nigde nije bilo. Tek posle izvesnog vremena preko obaveštajne službe stigla je u Budimpeštu informacija da su zločinci pobegli u Austriju, sa imanja velikog vojvode Albrehta koje se nalazilo uz samu granicu. Begunci su uživali i gostoprimstvo i punu vojvodinu pomoć u bekstvu.

Ministar unutrašnjih poslova Keresteš-Fišer koji se prvi od svih visokih funkcionera u vladi prenuo kada se čulo šta se zbilo u Novom Sadu, mada se januara 1942. nalazio u najužem krugu onih koji su odobrili raciju, zatražio je da se protiv velikog vojvode Albrehta, člana habzburške kuće povede istraga zbog saučesništva u prikrivanju i pružanju pomoći zločincima. No za jednog habzburgovca u Mađarskoj pravosudnoj strukturi nije bilo organa koji bi se mogao pozvati na odgovornost. To je mogao da učini samo dvorski sud, ali takvog suda nije bilo u Mađarskoj.

Ostalo je na tome da ministar unutrašnjih poslova Keresteš-Fišer zatraži pismeno izjašnjenje velikog vojvode o svemu što zna o bekstvu izvršioca novosadskog pokolja. Veliki vojvoda je pismeno odgovorio, a to pismo je jedinstveno po svojoj drskosti. "Na pitanje koje je vaša ekselencija uputila meni, jedna velika sila daće vam odgovor u vrlo kratkom roku. S poštovnjem veliki vojvoda Albreht."

Velika sila koja je dala odgovor bila je Nemačka: Hitlerovom okupacijom Mađarske 19. mart 1944. godine skintuo je sa dnevnog reda kažnjavanje glavnih izvršioca zločina u Novom Sadu. Pre nego što je Nemačka učinila taj drastični korak od 19. marta okupaciju Mađarske, u samoj zemlji došlo je do nekih promena.

(NASTAVLJA SE)