Formiran Vojni sud

Piše: Miloš Ćorović
NAJPRE je kapitulirala Italija (septembra 1943. godine), vojna sila Nemačke bitno je popustila posle Staljingrada i deblokade Lenjingrada, a Japan se povijao pred sve snažnijim angažovanjem Amerikanaca na Pacifiku. Umesto vlade ratobornog Bardošija na premijersko mesto u Budimpešti došao je Mikloš Kalai koji je vodio dvostruku igru - ostao je nevoljno veran Nemačkoj, ali je s druge strane tražio prilaz, pre svega Americi i Engleskoj, a potom i Sovjetskom Savezu preko specijalnih emisara. Bila je to takozvana politika klackalice.

Svega nekoliko nedelja posle bekstva zločinaca, Kalaijeva vlada odlučila je da formira vojni sud i pred njega izvede Feketehalmi-Cajdnera, Jožefa Grašija, Martona Zeldija, Lasla Deaka i desetak drugih zločinaca direktno odgovornih za pokolj u Novom Sadu, Žablju, Čurugu i drugim bačkim mestima.

Ono što je avgusta 1942. godine bilo stavljeno “ad akta” - pokretanje krivičnog postupka protiv zločinaca - sada, u izmenjenoj situaciji, dobija novi vid i izgleda rasplet, kakav je Bajči Žilinski, najveći borac protiv fašizacije zemlje i njenih nosilaca već odavno zahtevao.

Endre Bajči Žilinski nije se povukao. Dva nastupa u parlamentu: 26. novembra i 9. decembra ilustruju to rečito.

"Ni za jedan od ratova u koje smo dragovoljno stupili - protiv Jugoslvije, protiv Rusije, protiv Amerike - ne možemo se pravdati da su bili nametnuti u sklopu izvršenja savezničkih obaveza. Sve je bilo protivustavno, suprotno interesima naše domovine... Pod lakoumnim rukovodstvom ljudi na kormilu, zemlja je već došla u situaciju kada valja razmišljati o mogućnosti sudbonosnih obrta. Ko je odgovoran? Verovatno da će o ovom pitanju u drugo vreme i pod drugim okolnostima drugi odlučivati, ali je krajnje vreme da vlada i parlament potraže način kako da se izvučemo iz zamke u koju smo upali."

SVEGA dve nedelje docnije - 6. decembra prilikom budžetske debate - ponovo se javlja za reč neumorni Žilinski. Front odgovornosti na kojem neprekidno insistira, on širi na ogroman broj ljudi, pa čak i na sebe i sve one koji nevoljno, s manjim ili većim otporom, ali opet nedovoljno energično, prate kako se razvoj prilika u Mađarskoj usmerava tragičnom raspletu. On kaže.

"Strahovito velika odgovornost opterećuju nas sve: vladu, vladajuću partiju, ali i opoziciju u jednoj stvari - obezbeđenju spasenja, budućnosti i ponovne izgradnje istorijske Mađarske..."

U nadahnutom govoru koji proročki otvara viziju novog društva posle rata, Žilinski kaže.

"Duboko sam uveren da novi razvoj čovečanstva ide u pravcu individualne narodne i nacionalne slobode i samouprave, pun socijalne pravednosti, čistije i savršenije demokratije od današnje, većeg poštovanja, veće duhovne slobode i potpunog prava na samoopredeljenje takozvanih malih naroda... Naš je zadatak da ispitamo kako se mađarstvo, nacija i država uklapa u okvir ideala i institucija koje će uskoro ostvariti svetska demokratija."

(NASTAVLJA SE)