Oružjem na Nemce

Piše: Miloš Ćorović

- ZA sebe samog brige više nemam. Posle dugog razmišljanja obračunao sam se u svojoj savesti i sa životom. Ako dođe kvislinška vlada, a ja budem živ, oružjem ću se suprotstaviti...

Još davno pre ove izjave Endre Bajči-Žilinski je pred punim Parlamentom izjavio da će, ako treba ići na "strelišta i na vešala" u odbrani domovine od tuđina.

Plan "Margarita" o okupaciji Mađarske realizovan je u toku noći između subote i nedelje. Nemačke trupe već su se razmeštale po delovima Budimpešte u nedelju ujutru, 19. marta, takoreći, dok su građani još spavali. Nijedna puška tog prohladnog jutra nije se čula u mađarskom glavnom gradu. Samo jedan čovek, koji je delao i mislio drukčije od onih koji su bili spremni da se povinuju predaji svoje domovine, nije mogao da ne potegne oružje. Sa trećeg sprata kuće na Trgu sent Janoš u Budimu na esesovce je otvorena vatra iz revolvera. Obavezu koju je samom sebi dao da će zavojevača dočekati vatrom - na ovaj način Endre Bajči-Žilinski je tog jutra viteški ostvario.

Čovek koji se branio od celog voda napadača konačno je pogođen. Krv ostavlja tragove. Dalja borba bila je bezigledna. Endre Bajči-Žilinski najzad baca prazan revolver u predsoblje. Kao pomahnitale zveri u sobu upadaju esesovci i bacaju se na čoveka koji krvari, jedinog građanina Budimpešte i Mađarske koji je tog jutra okupatora dočekao na nišan.

Krv je liptala na otvorenoj rani dok su napadači vezivali ranjeniku ruke iza leđa.

- Živela nezavisna Mađarska! - toliko se još moglo čuti od čoveka, u trenutku dok su ga vezanog na ulici ubacivali u automobil.

MART 1944. godine ostaće upisan kao jedan od najcrnjih datuma u istoriji Mađarske. Istoričar Aladar Mor ovako je opisao nesreću koja je zadesila naciju.

"Nije sve zlo u samoj okupaciji. U svojoj teškoj istoriji naš narod nije jedanput morao da pati pod dugom okupacijom Turaka, Tatara i Nemaca. Ali, u našoj istoriji nema primera da je samostalnost zemlje predata bez borbe i otpora. Hortijev fašizam vratio se tamo odakle je pošao: izdaji domovine. Ostao je veran samom sebi."

Iako budno čuvan, Bajči-Žilinski, sedeći u zatvoru, ostaje u vezi s ljudima napolju koji misle kao i on. Rađa se i ubličava ideja oružanog otpora i totalne neposlušnosti u čijem je središtu Bajči-Žilinski.

Unutra, u zemlji, nastaje izvestan predah kada Nemci zbog poraza u Rumuniji dozvoljavaju, ali zaista zakratko, da se nešto slobodnije diše u Mađarskoj. Ove okolnosti dovele su do oslobođenja iz zatvora Bajči-Žilinskog. Dostojanstven kakav je bio u času hapšenja, takav je ostao do puštanja. Pet dana nakon oslobođenja, a to je bilo 15. oktobra, kada je Žilinski već osnažio svoje dejstvo u pokretu otpora. Raduje se susretima s drugovima koji su ostali čvrsti u svom borbenom stavu. Pojava čoveka kakav je bio Žilinski dala je nov podstrek svim pripremama za oružani ustanak.

(NASTAVLJA SE)