Salašijev teror

Piše: Miloš Ćorović
ŽILINSKI se odmah sastao sa svojim odanim prijateljem i istomišljenikom penzionisanim generalom Janošem Kišom, čovekom koji je sudio organizatorima novosadskog pokolja, glavnim strategom pokreta otpora koji se upravo stvarao. Najnoviji podaci govore da je general Janoš Kiš bio, u stvari, glavni vojni savetnik Bajči-Žilinskom sve vreme rata.
Slučaj je hteo da je na dan puštanja na slobodu Žilinskog smenjen regent Horti i da je na vlast došla otvorena fašističko-njilaška grupa sa Ferencom Salašijem na čelu.
Teror koji je zaveo Salaši ubrzao je zbijanje svih progresivnih snaga koje se povlače u duboku ilegalnost. To konačno čini i Bajči-Žilinski, koji je već odavno morao da napusti sve iluzije o efikasnosti parlamentarnih formi borbe.
Žilinski je uveliko u dogovoru sa predstavnicima Komunističke partije, Stranke malih posednika, socijal-demokrata i ostalih koji se nalaze u mađarskom frontu oko organizovanja konkretnih formi oružane akcije.
U ime fronta, njemu predlažu da kao oprobani rodoljub i čovek koji uživa najdublje poštovanje svih čestitih i progresivnih ljudi u Mađarskoj preuzme vođstvo Komiteta za oslobođenje koji se organizuje radi oružanog narodnog ustanka protiv Nemaca.
Plan koji je stvoren predviđao je hitno naoružavanje građana, a pre svega budimpeštanske radničke klase, stvaranje odreda koji će na dati znak dignuti ustanak i u koordinacionom dejstvu sa jedinicama Crvene armije odigrati veliku ulogu pri oslobođenju Budimpešte.
U svakoj prilici svoju intervenciju Bajči-Žilinski je počinjao rečima:
- Hoće li ikad u ovoj zemlji doći do ustanka?
Žurio je kao da je predosećao da ni neprijatelj ne sedi skrštenih ruku. I, zaista, nisu sedeli skrštenih ruku, a doušnici su bili veoma aktivni.
Sve je stavljeno u pokret 22. i 23. novembra kada je čopor agenata provalio u stan gde je bila grupa ilegalaca na čelu s Bajči-ŽIlinskim. Zajedno s njim uhapšeni su i sve ostale vođe: Janoš Kiš, Jene Nađ, Vilmoš Tarčaji, Pal Almaši, Kalman Revai, Mikloš Makai, uglavnom sve oficiri od kapetanskog do pukovničkog i generalskog čina.
NJilaški režim nije imao mnogo vremena na raspolaganju. Po podne u pet časova 6. decembra održano je suđenje, a sledećeg dana doneta je presuda. Bajči-Žilinski bio je centralna ličnost ovog procesa.
Odlučeno je da se poslanik Bajči-Žilinski hitno prebaci iz Budimpešte, koju već opkoljavaju sovjetske jedinice, u grad Šopron, na samoj austrijsko-mađarskoj granici, gde će se održati novo suđenje.

NEĆE DA BEŽI
MEĐU stražarima koji su pratili ovaj karavan našao se jedan seljak iz rodnog sela Bajči-Žilinskog - Tarpe.
Prišao mu je i šapnuo:
- Gospodine poslaniče, bežite! Noć je. Niko vas neće videti.
Bajči-Žilinski odbija.
Seljak iz Tarpe ponovo moli: "Za ime božje, bežite! Vode vas na vešala."
Bajči-Žilinski odbija da beži.
- Ako me ubiju, više ću biti od koristi nego ako pobegnem - bio je njegov odgovor.

(NASTAVLJA SE)