Mir, istina i pravda

Piše: Mirjana Radetić

MILION problema sačekalo je novog patrijarha kad je, izbornom voljom arhijereja, stupio na tron Svetoga Save: sve zaoštrenije kosovsko pitanje, raskoli u Crkvi, sirotinja, politička bespuća napaćenog naroda... To je bilo vreme kad se moralo svojski raditi na uspostavljanju nacionalnog i duhovnog jedinstva, a ljudi na vlasti, koji su prerano zaključili da će "sad s Crkvom biti lako" u startu su shvatili pogrešnu procenu.
Držeći se jevanđelskog načela da nema važnije stvari od mira, istine i pravde, patrijarh Pavle imao je snage da i državi i Crkvi kaže ono što im nije uvek bilo prijatno - još kao episkop raško-prizrenski 1963. jedini je opomenuo Sabor da se tadašnjem episkopu Diniosiju sudi "bez saslušanja za grehe koji manje-više svi imaju". Zaslužan je za prevazilaženje američkog raskola, trudi se - koliko je u njegovoj moći - da se prevaziđe makedonski raskol, svih ovih godina apeluje da se uspostave red i pravda na Kosovu. Nebrojeno mnogo susreta imao je u vezi s ratom u bivšoj Jugoslaviji sa raznim verskim i svetskim liderima.

Po prirodi mesta na kojem se nalazi, nije mogao da ne bude uključen i u politička zbivanja - pisao je, apelovao, pa i preklinjao, kad treba, domaće i strane vlastodršce da o potezima vezanim za srpski narod razmisle. Viđan je na svim važnijim uličnim protestima, i bio na čelu one svetosavske litije 1997. godine pred kojom se, u vreme višednevne studentske blokade, povukao policijski kordon u Kolarčevoj ulici. Znao je da svojom rečju umiri stranačke strasti i među prvima čestitao pobedu DOS-u 2001. godine.
PA, ipak, mnogi mu nisu zaboravili to što se sretao sa Miloševićem, išao na njegove prijeme, pa čak "jednog takvog bezbožnika" primio i u Patrijaršijskom dvoru. Reč je o onom istom komunističkom vlastodršcu kojem je sam patrijarh teško zamerio što na Vidovdan 1989. nije našao za shodno da od Gazimestana, gde se okupilo milion ljudi, pođe samo nekoliko kilometara do Gračanice, da vidi mošti svetog kneza Lazara. Udaljio se helikopterom odmah po održanom govoru, a sam patrijarh se posle zapitao: "Kako će o sudbini Kosova pregovarati ljudi koji ne znaju šta zapravo srpski narod ima na Kosovu, i da li im je najpreča obaveza sačuvati ono do čega im nije mnogo stalo, na svu našu nesreću."
Posebno je u javnosti loše primljen odlazak patrijarha Pavla s dvojicom arhijereja na prijem kod Miloševića u Palatu federacije, u čast već deplasiranog 29. novembra, posvećenog rođendanu upokojene republike. Bilo je to samo nekoliko meseci posle zahteva Crkve da Milošević podnese ostavku.

(NASTAVLJA SE)