Giškina moć

Piše: Jordan Antonić
GIŠKA je po mnogo čemu bio atipičan u odnosu na slične likove iz okruženja u kojem je boravio. Dolaskom u grupnu sobu, sa njim ulazi i njegov autoritet, koji je naprosto imao i nosio, i nije ga uspostavljao premlaćivanjem drugih pritvorenika, već svojim držanjem i odmerenošću. Strogost je ispoljavao jedino prema sebi, i upravo to je izazivalo naročiti respekt kod svih ostalih. Čak i kod zatvorskih stražara.

Vrlo revnosno je izvršavao sve obaveze iz kućnog reda. Istovremeno je puno čitao. "Gutao" je sve što mu je stizalo pod ruku, prvenstveno knjige. Gvorilo se da je pročitao šleper knjiga. Uporedo s tim, intenzivno je učio nemački, engleski i italijanski jezik.

Čuvare je dodatno zbunjivala činjenica da Giška ima izuzetnu moć, da svi pritvorenici uvažavaju njegove sugestije, a da se pri tom nikada ni sa kim od njih nije fizički obračunao. NJegov autoritet se, tako, prelio i na same stražare. I oni su sa osobitim respektom stupali sa njim u razgovor. Netrpeljivost je pokazivao jedino prema cinkarošima.

Jednom prilikom, kada je neki zatvorenik cinkario stražara drugom stražaru, Giška je, u hodniku bloka u kojem je boravio, okupio šezdesetak svojih zatvorskih kolega i održao im govor pun kritike i saveta, prekora i pouka. Svi su ga pomno slušali. I stražari. Govorio je o tome kakav odnos treba da vlada među samim zatvorenicima, između zatvorenika i stražara i uopšte među ljudima i hrišćanima. Svi su se, potom, ćutke razišli, istinski zamišljeni nad onim što je Giška govorio.

NA istražnom odeljenju CZ u isto vreme boravio je i Rade Ćaldović Ćenta, koji je bio iznerviran vestima o obračunu Giške i DŽame. Zato je, preko stražara, sada on tražio "ferku" sa Giškom. Komandiri Šumski i Mandža organizovali su obračun desetak dana kasnije u poslepodnevnoj smeni. Mesto obračuna: rukavac centralnog hodnika. Vreme trajanja: 90 sekundi. Oružje: pesnice. Stil: slobodan. Publika: pet komandira i nekoliko proverenih necinkaroša, osuđenika sa izolacije.

Obačun je počeo žestokim Ćentinim napadom na Gišku. Koristio je prednost svog nižeg rasta u odnosu na protivnika, pa mu je glavom uleteo u stomak, i zadao seriju izuzetno jakih udaraca. Ipak, Giška je odolevao bez većih teškoća. Jednog trenutka uspeo je da iskorači u stranu i izbegne novi Ćentin nalet. Izbačen iz ravnoteže, Ćenta je postao lak plen. Giška ga je svom silinom udario desetak puta u glavu i ovaj je pao na kolena. To je bio kraj borbe. Taman je isticalo i dogovoreno vreme od 90 sekundi. Iako pobednik, Giška je pružio ruku Ćenti, koju je ovaj odbio. Nije hteo da prizna poraz, i najavio je nastavak okršaja po izlasku iz zatvora. Taj obrčaun, međutim, nikada nije dovršen. Ćenta je vraćen u ćeliju sa žestokim podlivom i rasečenom arkadom. Nikome ništa nije govorio, ali vest o porazu koji je pretrpeo tiho se šunjala zatvorskim hodnicima, iz sobe u sobu. Prelila se i u grad.

(NASTAVLJA SE)