Odlazak iz KGB

Piše: Roj Medvedev

VLADIMIR Putin je svoj susret sa predsednikom Lenjingradskog sovjeta Sobčakom, jedinim čovekom kojeg je nazvao svojim učiteljem, ovako opisao:

"Sa Anatolijem Aleksandrovičem sam se sastao u njegovom kabinetu u Lenjingradskom sovjetu. Dobro se sećam te scene. Ušao sam, predstavio se i sve mu ispričao (kako mu je jedan kolega sa Pravnog fakulteta u Lenjingradu predložio da pomogne Sobčaku). Kako je on impulsivna osoba odmah mi je rekao: `Popričaću sa Stanislavom Petrovičem Merkurujevom (rektorom lenjingradskog univerziteta). Od ponedeljka počinjete da radite. To je sve. Sad ćemo se brzo dogovoriti, prebaciće vas.`

Nisam mogao da ne kažem: `Anatolije Aleksandroviču, sa zadovoljstvom ću to učiniti. Meni je to zanimljivo. To čak i želim. Ali ima jedna okolnost koja će, po svemu sudeći, predstavljati prepreku za taj posao.` On upita: `Kakva?` Odgovorim: `Dužan sam da vam kažem da ja nisam samo pomoćnik rektora (Lenjingradskog univerziteta), ja sam kadrovski oficir KGB.` Za njega je to zaista bilo neočekivano. Mislio je, mislio, i izletelo mu je: `Ma, nek se nosi u ...!` Naravno, da nisam očekivao takvu reakciju, iako sam za sve ove godine navikao na svašta. Ipak smo se nas dvojica videli prvi put, on je profesor, doktor pravnih nauka... Posle je rekao: `Potreban mi je pomoćnik. Časna reč, bojim se da uđem u sobu za prijem. Ne znam kakvi su ljudi tamo.`"

PUTIN je veoma brzo postao čovek od najvećeg poverenja i skoro nezamenljivi pomoćnik Sobčaka. Naravno, to su počeli da primećuju i oponenti predsednika Lensovjeta. Za njih nije predstavljalo veliku teškoću da dođu do saznanja da je novi Sobčakov savetnik saradnik KGB.

Na jednoj od sednica grupa demokrata je javno zahtevala da se Putin skloni iz aparata Lensovjeta kao kagebeovac. Ali Sobčak je isto javno odbio te zahteve. "Kao prvo", rekao je, "Putin nije kagebeovac, već moj učenik. Kao drugo, Putin je radio u spoljnoj obaveštajnoj službi, to znači da je radio u interesu otaxbine. Stoga, nema zbog čega da se stidi svoga rada." Ova otvorena razmena replika je bila u potpunosti u duhu Anatolija Sobčaka. Ali je ona veoma mnogo pomogla Vladimiru Putinu psihološki.

U PROLEĆE 1991. godine stanje u zemlji se pogoršavalo. Tih nedelja je doneta odluka da se "eksperimentalno" reorganizuje uprava u glavnim gradovima i da se formiraju gradske vlade koje će birati svi građani. Pretpostavljalo se da će se na taj način jasnije podeliti funkcije izvršne i zakonodavne vlasti, koje su se u sistemu Sovjeta poklapale. Moskovski Sovjet je bez velikih polemika usvojio novi zakon, ali u Lenjingradu su se deputati Lensovjeta usprotivili formiranju gradske vlade, koja je smanjivala mogućnosti i uticaj deputatskog tela. Po opštem mišljenju, upravo je Putin uspeo da ubedi mnoge deputate u neophodnost formiranja gradske vlade. Takva odluka je bila doneta, iako sa jednim glasom više.

Izbori za gradonačelnike Moskve i Lenjingrada bili su održani 12. juna 1991. godine, istovremeno sa izborima za predsednika Ruske Federacije. Anatolij Sobčak je u Lenjingradu dobio više od 70 odsto glasova, iako su protiv njegove kandidature agitovali ne samo komunisti, već i mnoge demokrate. Prilikom stupanja na dužnost Sobčak je objavio da od sada u gradu postoji samo jedna vlast, koju je narod legalno izabrao, i da strukture KPSS više nemaju pravo da se mešaju u državne poslove.

Gradska vlada je postala novi organ vlasti i nova struktura. Ukupni sistem uprave grada bio je reorganizovan. Od 28. juna 1991. u lenjingradskoj gradskoj vladi počeo je da radi komitet za spoljne veze, čiji je rukovodilac postao Vladimir Putin. Nešto kasnije, Vladimir Putin je takođe stao na čelo i Komisije za operativna pitanja, koja je razmatrala i donosila rešenja u vezi sa neodložnim problemima grada. Ta komisija je u suštini vršila funkciju gradske vlade. Kada je Sobčak odlazio na put, Putin je postajao ključna figura gradske administracije. Sobčak je čak mogao da mu ostavi čiste listove papira sa svojim potpisom. "Dovršite sami", govorio bi u tim slučajevima Putinu.

POKUŠAJ puča (u Rusiji) 19. avgusta 1991. godine, dogodio se u vreme boravka Anatolija Sobčaka u Moskvi. Ujutro je imao sastanak sa Jeljcinom, zatim je otišao na aerodrom "Šeremetjevo" i u Lenjingrad se vratio oko četiri posle podne. Sa aerodroma "Pulkovo" otišao je u štab Lenjingradskog vojnog okruga. Posle toga, Sobčak se obratio građanima preko gradske televizije.

Stanje u gradu je blo napeto, ali je vojska ostala u kasarnama. Na ogromnoj manifestaciji na Dvorcovom trgu učestvovalo je oko milion ljudi. Putin je u to vreme bio na odmoru na Baltiku, u Lenjingrad je mogao da se vrati tek 20. avgusta pre podne. To je bio dan kada je Putin morao da izabere: kao saradnik KGB morao je da radi u skladu sa naredbama KGB, a kao saradnik gradske vlade morao je da radi prema uputstvima Sobčaka. Vladimir Putin je odmah napisao zahtev za prestanak rada u službi KGB. Kako se taj raport ne bi ponovo zagubio, Sobčak je odmah telefonirao u Moskvu predsedniku KGB SSSR Krjučkovu, a zatim i načelniku Lenjingradske uprave KGB. Raport je potpisan 21. avgusta.

Čitava epoha u životu zemlje i u životima Putina i Sobčaka ostala je u prošlosti. Putina su više godina kasnije u jednom intervjuu upitali kako je to preživljavao. "Strašno", odgovorio je. "Zaista, to je lom u životu, lom na sitne komade. Do tog trenutka ja nisam mogao da procenim sve dubine procesa koji se u zemlji dešavaju... Naravno da je strašno teško bilo sve to preživeti, jer je veći deo moga života prošao u službi. Ali, ja sam doneo odluku."


(NASTAVLJA SE)