Drama na kursku

PIŠE:ROJ MEDVEDEV
Sećanja vezana za gubitak podmornice "Kursk" su za narod Rusije bila teža odbriga zbog finansijske katastrofe u avgustu 1998. i teža od briga koje su bile izazvane pučem avgusta 1991. Za Vladimira Putina je avgust 2000.godine bio mnogo teži od avgusta 1999. kad aje prihvatio ne samo dužnost premijera, već i odgovornost za uticaj vahabitske agresije u Dagestanu. Moguće je da su deset dana od 14. do 23. avgusta bili najteži dani u Putinovom životu. A posebno teški su bili dani koje je proveo u Sočiju i na Jalti.

Na brodu koji je predsednika prevezao na Krim, Putin je tokom cele plovidbe išao napred - nazad po gornjoj palubi. Po rečima očevidac,a bilo je teško gledati ga.

Putin je doživeo nemoć vlasti na samom kraju osamdesetih godina, kada se u Nemačkoj Demokratskoj Republici rušio ne samo Berlinski zid, već i ceo obaveštajni sistem, istočnonemački i sovjetski, a "Moskva je ćutala". Ta nemoć vlasti je više od svega potresla Putina, i o tome je pričao u seriji svojih intervjua "U prvom licu". Ali sad aje on bio vlast - i kao vrhovni komandant, i kao predsednik, ali i on je ćutao i nije ništa mogao da uradi za podmorničare koji umiru u Barencovom moru. Ovde nije rešavan ni vojni, ni politički, ni ekonomski, čak ni državni problem. Na dubini od 108 metara rešavan je tehnički problem - kako otvoriti kapak otvora za slučaj havarije na potonuloj podmornici "Kursk" i izbaviti iz vodenog zarobljeništva one koji su možda još ostali živi. Taj problem je mogao da se reši ili da se ne reši samo tamo i to odmah - na velikoj poliranoj platformi za spasavanje u slučaju havarije.

Još 17.avgusta su iz Tropnhajma prema mestu havarije "Kurska" isplovila dva norveška broda - jedan sa britanskom mini podmornicom LR 5, a drugi sa grupom ronilaca za ronjenje u dubokim vodama, zaposlenih u jednoj norveškoj komercijalnj firmi. Prvi brod je na mesto potonućaruske podmornice stigao uveče 19.avgusta, a drugi oko jedna u noći 20.avgusta. Ceo dan 20.avgusta utrošen je na pregled potonule podmornice i upoznavanje sak ontruksijom otvora za slučaj havarije i prelazen kmore. Sa ruskom stranom su rešeni svi neodložni problemi i napravljen je specijalni alat.

Oko osam sati ujutro 21.avgusta norveški ronioci su uspeli da otvore gornji spasilački otvor 9.komore. Komora je bila ispunjena vodom, što je odmah stavilo pod sumnju korišćenje britanske mini podmornice. Kao i ruski uređaji, i ona je bila predviđena za spasavanje mornara iz komora koje nisu potopljene. ali ponovni pregled plovila je pokazao da su vodom ispunjeni svi odseci, i da u podmornici niko nije živ.

I stručnjaci su bili nakratko zbunjeni. Čudile su ih razmere oštećenja na podmornici, koja je u floti smatrana najsigurnijom i tokom pet godina je opravdala takvu reputaciju. Šta je moglo da nanese "Kursku" tako veliku štetu? Očigledno, tu je psotojao zbir nekoliko razloga. verovatnog spoljnog udarca, eksplozije torpeda, akumulator,a boca sa komprimovanim vazduhom - uopšte, svega što je moglo da eksplodira. Na sreću, očigledno se ništa nije dogodilo sa krilatim raketama, čije su se lansirne cevi nalazile izmešu jakog i lakog omotača trupa. Pouzdanom se pokazala i zaštita dva atomska reaktora, i sistem za automatsko zaustavljanje njihovog rad.a Ni unutar devete komroe, ni oko odmornice nije registrovana povećana radioaktivnost.

U noći na 19. avgusta predsednik Putin se vratio u Moskvu, skrativši sastanak šefova država Zajednice nezavisnih država, u dogovoru sa drugim liderima. Saslušao je izveštaje svih koji su učestvovali u akciji spasavanja, ali se uzdržao od mešanja u tok događaja. Tek 22.avgusta Putin je uzeo u svoje ruke sve mere vezane za stradanje podmornice i njene posade.

Sa aerodroma u Severomorsku nije otišao u štab flote, već u garnizonsko naselje Viđajevo, gde su živeli oficiri - podmorničari koji su plovili na "Kursku", i gde se nalazila rodbina, koja se okupial tu sa svih krajeva zemlje. Ukupno ih je bilo oko 600.

Na britanskoj televiziji je prikazano sledeće:jedna žena, za koju ej rečeno da je žena jednog od poginulih mornara, viče u kameru na engleskom jeziku: "Ako vidim Putina, ubiću ga!" Ali slične priče su se mogle videti i rpočitati i u ruskim novinama. Na (moskovskoj) NTV se takođe mogla videti žena koja je u kameru vikala: "Ne želim da se sretnem sa Putinom. Mrzim ga!"

U stvarnosti je bilo drugačije. Putin je prvo posetio ženu poginulog kapetana LJačina i u njihovoj oronuloj kući više od sata je razgovarao sa njom. Zajedno su otišli u Dom oficira, gde se u sali sa 650 mesta skupilo više od hiljadu ljudi. Okruženje i obezbeđenje predsedniak Putina je bilo maksimalno smanjeno. Putin je razgovarao sa ljudima koji su se okupili i odgovarao na sva pitanja, čak i na besmislena, pa i na ona, koja su se više puta ponavljala. Nije pokazivao nestrpljenje, smao pažnju. Taj susret, koji je trajao tri sata, niko nije pripremao, ali nikakvih incidenata i napetosti, koje je očekivala angažovana štampa, nije bilo kao što uostalom, nije bilo ni televizije ni prenosa. Putin nije želeo da od svog susreta sa rodbinom mornara pravi predstavu. "Ja nisam imao predstavu da se flota nalazi u tako strašnom stanju" - rekao je predsednik preko državne TV. Ali on je takođe i kritikovao ruske medije zbog krajnje tendencioznosti i histerije prilikom rasvetljavanja tragedije "Kurska", a to je vređalo mornare. "Postoje konkretni ljudi" - rekao je Putin - "koji su opljačkali zemlju, armiju i flotu i oni danas pokušavaju da manipulišu društvenom svešću".

"Rodbina poginulih mornara je osetila olakašnje" - svedočile su sledećeg dana skoro sve ruske novine. "On je sa nama rpičao kao da nam je rod" - objasnila je novianriam (ruske) ORT jedna od majki.

Čak je i opoziciona štampa bila iznenađena."Putin je sa tog susreta otišao kao predsednik toga naroda, koji je malo pre toga bio spreman da ga rastrgne", pisao je "Komersant". "Putinov dan - pisao je lsit "Izvestija" - bio je kulminacija tragedije u Viđajevu. To je bila kriza. Već uveče je ljudima postalo lakše. Kako tvrde psiholozi, u noći između 22. i 23. avgusta svi su spavali. "

Nastavlja se