Rat, dole pakt!

Pišu: Uglješa Balšić i Veljko Lalić
PREDANA ideji marksizma i lenjinizma, Vera Miletić je još kao srednjoškolka u Požarevcu postala aktivista. Sama je prema prepisu sa saslušanja u Specijalnoj policiji 1943. godine, koji “Novosti” ekskluzivno objavljuju posle 61 godine - koliko su držani u arhivama UDB i OZN - rekla da je tu počela sa ilegalnim radom “i da su se od najotresitijih omladinaca stvarali aktivi po školama i strukama i da se na njima čitalo”. Nije tada ni slutila da će ostati upamćena kao jedna od glavnih aktera “Jesenje provale 1943. godine”, posle koje je pohapšeno na desetine komunista u Beogradu.
“Bilo je obuhvaćeno tog leta preko 350 omladinaca. To su bili uglavnom oni koji su kasnije učestvovali u borbi u našem okrugu. Iz ovog Skojevskog aktiva i kroz njegov rad uglavnom se razvila iduće godine partijska organizacija. Toga mi je leta Paunovićeva (Davorjanka) saopštila da sam kandidat za Komunističku partiju. U jesen se vraćam u Beograd na rad u srednju školu. Tada mi je Dragica Mrkonjić, studentkinja (u Bosni), saopštila da sam primljena za člana KP, ali da neću raditi na fakultetu, već u srednjoj školi. Za srednju školu postojao je u to vreme u Beogradu centralni aktiv od Voje Ilića, Miše Radomana, Draže Markovića i Marka Nikezića. Dolazimo još Mileva Planojević (u Bosni), Vule Mićunović (u Bosni) i ja, a Miša i Voja uskoro otpadaju.
Linija rada bila je stvarati jednistvo mladih za bolju budućnost, za više prava, za demokratsku školu. Politika se nikako nije smela umešati u srednjoškolski rad. Tada se uvela još jedna nova forma rada: vezivanje sa đačkim roditeljima i organizovanje konferencija od njih samih. Sa tih konferencija slale su se i delegacije u škole za ostvarivanje pojedinih đačkih zahteva. Ja sam učestvovala na jednoj takvoj konferenciji, gde je glavnu reč vodio neki Grulović.
U ŠKOLAMA koje sam držala ja (I i V ženska, kao i stručna ženska) istakle su se Visikić Ružica (u Bosni), Slavka i Brana Petrović, Slobodanka Luković (poginula), a iz drugih znam Lepu i Miru Mitrović, Zoru i Nadu Božović, Nadu Anastasijević. Sa muškim školama manje sam dolazila u kontakt, dobro sam znala samu Bracu Bjelića, Doroslovca, Vlastu Novkovića i Paju Stojakovića, Kranjčevca i Momu iz V muške. Mnoge sam zaboravila. Na fakultetu sam bila u partiskoj ćeliji, jer je tako pravilo, ali tamo nisam radila. Kroz moju jedinicu prošli su: Zdenko Šegvić, Dragica Mrkonjić, Davorjanka Paunović, Mileva Lalović, (u Bosni) Dora Frajdenfeld (streljana), Vule Mićunović, neki Mirko iz Sandžaka i jedan Crnogorac, stariji od nas. Skoro sve vreme sekretar je bila Davorjanka. O formama rada na fakultetu znam toliko da se radilo kroz stručna udruženja na ekonomskoj bazi, da se putem organizovanja nabavke udžbenika i tabaka okupe svi studenti, a kasnije na konferencijama po grupama (strikama) sporovodio se politički rad. Na ove konferencije nisu pozivani svi. Cilj je bio da se stvori čvrst i jedinstven pokret, kako bi se onemogućili studenti ljotićevci da načine na Univerzitetu uporište.
Da bi se primili u KP na Univerzitetu ljudi su proveravani na demonstracijama, pri deljenju letaka po ulicama i slanju u unutrašnjost da odnesu neku poruku ili materijal. Pred sve akcije ili demonstracije sekretari ćelija su samo kratko saopštavali članovima gde treba da dođu i šta treba da rade. Pred 26. mart 1941. godine rečeno je da se očekuju krupni događaji i da treba svi da pođu, pa i srednjoškolci, kojima je to ranije bilo zabranjeno. Ujutro, 27. marta, nismo mi počeli sa demonstracijama, ali smo se snašli u ubrzo preuzeli vođstvo u njima”, ispričala je Vera Miletić.
NJene reči još jedna su potvrda da demonstracije održane 27. marta u Beogradu nisu održane u organizaciji komunista, kako je to decenijama prezentovano. Demonstracije su bile dirigovan odgovor na pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu, što je učinjeno 25. marta 1941. godine u Beču, a kako bi se zemlja izvukla iz ratnog vihora. Britanska štampa tada je bez uvijanja izveštavala da je Jugoslavija izdala saveznike. Danas je poznata uloga britanske obaveštajne agencije, koja je uložila velike napore, a i pare, kako bi se pokrenuo bunt u Srbiji i tako zahuktala Nemačka armija usmerila prema Jugoslaviji. Hitler je bio besan zbog beogradskog bunta i naredio je odmazdu. Rat počinje 5. aprila kada nemačke trupe ulaze u Sloveniju.
VERA Miletić svoje mesto u istorijskim događajima priča islednicima u kasnu jesen 1943. godiine. U prepisu sa saslušanja u Upravi grada Beograda rekla je islednicima sledeće:
”Pred 6. april, kada su se svi rasturili kućama održana je na Univerzitetu partijska konferencija. NJoj su prisustvovali svi članovi partije, sa svih fakulteta. Ne sećam se ko je bio, niti svih učesnika. Tada je rečeno da se razilazimo po unutrašnjosti, da s obzirom na događaje koji mogu nastupiti, možemo ostati i duže bez veze sa Komunističkom partijom. Ali da je naša dužnost da radimo onako kako smo u Beogradu naučili”, navodi Vera Miletić u prepisu zapisnika sa saslušanja koje je dala islednicima 1943. godine u zgradi Specijalne policije Uprave grada Beograda. Ovaj prepis zapisnika ležao je 61 godinu u arhivama Ozne i Udbe, skrivajući od javnosti istinu i tako omogućavao da se o Veri Miletić ispredaju priče koje se graniče sa fantazijom. Stvarnost je često bila čudnija i nepredvidivija od mašte.

TORTURA AGENATA
PATRIOTE svih pokreta koji su se borili protiv fašističke vlasti bili su mučeni u Specijalnoj policiji ili u Gestapou. Načini mučenja bili su raznovrsni i brutalni. Torture su počinjale sa prvim saslušanjem. Udarcima u glavu i telo zatvorenik je bacan od jednog do drugog islednika. Ovaj način torture u policijskom žargonu je nazivan - “dobacivanje da se seti”.
Kada ovaj način mučenja nije davao rezultate, zatvorenik je odvođen u “klanicu”, sobu u kojoj su se nalazile razne sprave za mučenje.

UBISTVO KOSMAJCA
BOŽIDAR Bećarević, šef antikomunističkog odseka Specijalne policije posle rata, tačnije, 1949. godine, islednicima u Udbi rekao je da je tortura retko primenjivana a da se grubošću isticao samo agent Đorđe Kosmajac, a da su drugi islednici i kažnjavani kada bi preterali sa batinama.
Kosmajaca je ubio početkom 1942. godine Đuro Mađerčić u Beogradu. Milić Martinović u istoj akciji ubio je agenta Obrada Zalada. Već 9. marta uhapšen je Petar Ristić, koji je odao sve učesnike atentata na Kosmajca i Zalada.
(Nastavlja se)