Odlučno protiv Draže

Pišu: Uglješa Balšić i Veljko Lalić

PARTIZANSKI dani najlepši je period života Vere Miletić. Partizanski pokret jača, akcije su sve češće, a sav rad je pod direktnom komandom Mome Markovića, sa kojim je ona u vezi. Islednicima Specijalne policije u Beogradu 1943. godine detaljno je pričala o danima i mesecima provedenim na terenu, pred dolazak u Beograd.

“Taj naš rad na stvaranju odreda i uspesi u borbama bili su od presudnog značaja za požarevački okrug, koji je do tada bio potpuno politički zapušten, gde nikada nije postojala partijska organizacija, zahvaljujući kratkovidosti i frakcionaškom radu LJude Radovanovića i njegovih kompanjona u Požarevcu. U njihovom radu mi nikada nismo videli ni plan ni cilj. Kada smo se mi pojavili, ustali su energično protiv nas, jer smo mi, tobož, hteli da uništimo njihov ugled. Od rata postali su velika smetnja, jer su otvoreno govorili protiv nas i mi smo ih u proleće 1943. godine likvidirali”, navodi Vera Miletić na saslušanju, koje je po svemu sudeći u više navrata vodio Božidar Bećarević, šef četvrtog odseka Specijalne policije Uprave grada Beograda, koji je vešto izvukao mnoge podatke od mlade komunistkinje.

"KRAJEM 1941. godine, ipak, se rastura požarevački odred.
Propast odreda je nastupila iz više razloga: zbog nedovoljne opreznosti Veljkove (Dugoševića) i da se nama sprema kaznena ekspedicija. On je tada bio zauzet mišlju da zauzme Požarevac i sve čete bacio na njegovu blokadu, gubeći iz vida da mu je ka glavnoj bazi Kučevu, otvoren put od Petrovca, Gradišta i Majdanpeka. Odred je propao i zbog slabog komandnog kadra i vojne obuke, što se u ranijim operacijama nije ispoljavalo”, navela je Vera Miletić.

Kao razloge za propast požarevačkog odreda ona još navodi izdaju četnika i pogibiju Veljka Dugoševića, koji je bio nesumnjivi vođa u tom kraju.
“Pojedine čete (Maksimova, Buđonijeva, Kostina) držale su se sve do kraja decembra 1941. godine i davale su jak otpor, ali su bile primorane na stalno odstupanje. Maksim odlazi ka Majdanpeku i tamo biva ubijeno oko 100 njegovih ljudi. Kosta i Buđoni odlaze u Mlavu gde su se ostaci četa održavali i dalje. U zimu padaju i ova dvojica. Sa Maksimom gine i ova politika, a novi komandant Žika Popović nije bio u stanju da održi ljudstvo koje se sve više demoralisalo. Dešavali su se slučajevi da preko noći nestane po desetak partizana. Masa ih je prišla Dražinim četnicima, samo da bi spasli glavu, masa njih se posakrivala, a mnogi su izginuli.

Ovom našem strašnom porazu doprinela je i zima, koja je u planinskim krajevima našeg okruga bila jaka. Od deset četa u proleće 1942. godine ostalo je samo 35 ljudi. A u štabu komandant Žika i dr Vrbalov, politkom i sekretar partijske organizacije. Od novembra, kada dolazi kaznena ekspedicija, raspada se ne samo odred već i partijska organizacija. Politički rukovodioci se povlače sa odredom, ali mnogi i padaju: Rajić Milan iz Kučeva, Branislav Marković, LJubica Janjić i drugi. Od članova OK ostaju samo Dimitrijević, Stojanović i ja. Cvejić je uhapšen, a Vasović poginuo. U tome prolazi zima”, navodi Vera Miletić početkom zime 1943. godine, pred islednicima u kazamatima Specijalne policije.
Ona dalje, između ostalog, govori da se u aprilu 1942. godine pristupa ponovnom sređivanju stanja na terenu.

“SAD se rad menja. Moma Marković daje direktivu - sačuvati kadrove i vojnički, po svaku cenu, ojačati. Sav rad on uzima u svoje ruke. Slobodanka Stefanović biva poslata u Ramski srez, Rada Trifunović u Moravski, Dragoljub Dulić u Mlavski, vezujemo se sa Seljom u Resavskom srezu. Stojanović ostaje da održi Požarevački srez, Dimitrijević da pomaže Markoviću u rukovođenju i kontroliše Slobodanku, a ja, usled slabog zdravlja, ostajem u Brežanu da držim ta sela i Požarevac i hvatam vezu sa Zviždom”, navodi se u zapisniku koji je decenijama bio skrivan od javnosti.
Vera Miletić dalje kazuje da je zadatak te ratne 1942. godine bio da se raskrinka Draža Mihailović, da se stvori jak blok antifašista i populariše savez SSSR - Engleska - Amerika.

“Rad je dobro počeo, ali je provala u Ramu uništila sve što se tamo učinilo. O toj provali ne znam mnogo jer sam tada bila van celokupnog rada”, navodi Vera Miletić.
Pominje, najzad, i provalu u selu Petrovcu kada pada Nada Jovanović i neki trgovački pomoćnik Bonja, koji odaje sve. Tada slučajno pada i organizacija u selu Toponici i Malom Crniću, koja se baš stvarala.
“O ljudima koji su tu pali ne znam ništa osim da su svi poslati u logor. Najzad, nastaje provala u Brežanu gde se u kući Brane Živkovića otkriva kutija sa poštom od CK. Provala potiče od nekog čiče iz Dragovca, kojeg smo nameravali da uzmemo kao poverenika za to selo i radi probe slali ga u Beograd. Od članova KP ovde su pali samo Mile Pinter i Tasa Katin, dok Brana Živković i ja pobegosmo”, priča Vera Miletić islednicima, približavajući se kobnom delu iskaza, koji je zabeležen u kazamatima Specijalne policije Beograda novembra 1943. godine.


SKOJEVCI
“U PERIODU 1942-1943. godina Skojevska organizacija nije postojala kao posebna. Omladinski rad na terenu sprovodio se u okviru partiskog rada. Jer za vreme raspada slobodne teritorije svi skojevski rukovodioci su nastradali. Ostao je samo Lazarević u Požarevcu i Dulić, teško bolestan”, navodi Vera Miletić.
(NASTAVLJA SE)