Ćerki svoje ime

Pišu: Uglješa Balšić i Veljko Lalić

SUDBINA Vere Miletić, žene koja je streljana 1944. godine, kada je imala samo 24 godine, sa žigom izdajnika bila je burna, ali i teška. U prepisu zapisnika sa saslušanja Vere Miletić, načinjenih u Četvrtom odeljenju Specijalne policije Uprave grada Beograda novembra 1943. godine, objašnjava islednicima kako je u ratno vreme sprovođena "agitacija i propaganda". Ona navodi: "Kada je počeo da izlazi `Glas` mi smo (početkom zime, 1942. godine) dobili direktivu da redovno šaljemo dopise."
Međutim, kako navodi dr Milan B. Matić, u knjizi "Partizanska štampa u Srbiji 1941-1944", prvi broj "Glasa" izašao je 30. avgusta 1942. godine na velikom formatu i na 23 stranice. Prvi broj "Glasa" umnožen je na geštetneru u Cvetkovoj ulici 15. Slobodanka i Slavka Morić rukovale su tom tehnikom i umnožile "Glas" u 400 primeraka. Prema prepisu zapisnika o saslušanju Vere Miletić, ona je kao zadatke "Glasa" navela: "Trebalo je pisati o teroru neprijatelja, i to sa konkretnim podacima, o raspoloženju naroda, o partizanskim borbama i akcijama. U planu nam je bilo da stvorimo `agitprop`, koji bi organizoao sabiranje podataka i dopisa sa terena i prerađivao ih. Zato smo postavili svim rukovodiocima na terenu da šalju dopise i mi smo na sebe preuzeli ulogu `agitpropa`. Odziv je bio slab, znali su samo pomalo da pišu Šerbanović, Draža Marković i Rada Trifunović, i oni su tokom zime poslali nekoliko dopisa. To je bilo nedovoljno. Zato Dimitrijević napiše jedan članak (`O Gornjačanima`) i najzad prepuštaju meni da o tome vodim računa i da sama pišem.
MENI je pisanje išlo lako, jer sam već dotle bila pisala i letke, i Marković mi je rekao da ću od sada imati redovno da pišem, budući da malo stiže dopisa iz unutrašnjosti", navodi pred islednicima Vera Miletić, novembra 1943. godine. U pripremi prvog broja "Glasa" učestvovali su članovi PK koji su se zatekli u Beogradu: Blagoje Nešković, Mirko Tomić i Vasilije Buha. Oni su bili i prvi urednici, mada imena nisu navođena. Uređivanju u radu, kasnije se priključuju Moma Marković, Petar Stambolić i Dragi Stamenković. Programska opredeljenja određuje uvodnik koji je napisao Blagoje Nešković.
"`Glas` je materijal koji je najpopularniji u masama. Usmena agitacija ne bi ni polovično uspela u narodu koliko postiže `Glas`. Čita se i grupno, na političkim konferencijama. Do sada je najviše čitan članak `Drumovi će poželjet` Turaka`, jer on upravo odgovara raspoloženju naroda koji je ogorčen protiv jugoslovenske vlade. Velika je šteta što `Glas` retko izlazi. Mi smo dobijali nedovoljne količine `Glasa` (85) jer ga je teško preneti, a i zbog teškog nabavljanja hartije", navodi se u zapisniku sa saslušanja Vere Miletić, koja je u doba pokretanja lista bila na terenu, u okolini Požarevca.
Ona se uključuje u rad redakcije "Glasa", u broju 1. i 2. (januar/februar 1943. godine) i ima nekoliko priloga. U članku "Jedna petina je naše" Vera ističe: "Ostrvo slobode raste i svakog dana naša Narodnooslobodilačka vojska beleži nove uspehe - partizani Šumadije, Rasine, Timočke Krajine, Resave, Homolja, Toplice, Jablanice i Vranja hrabro nastavljaju borbu...". Potpisivala je slovom M. Retko MMM, samo jednom i to ispod članka "Sve mi pamtimo". U "Glasu", broj 5, koji je izašao maja 1943. godine nalazi se jedna pripovetka "I oni se bore", koju je potisala sa Mira M. Na kraju pripovetke zaključuje: "U svakom selu Srbije Gina će naučiti sina da mu je mesto kao Srbinu, u svakom selu će Branka učiti žene kada se organizuje otpor okupatoru. Goga će nositi pisma zapečaćena crvenim voskom, a Draga će obaveštavati četu kud se kreću nemački pljačkaši. Tetka Talka će skrivati i hraniti svoju decu - narodne oslobodioce, a Nada i Slavkica plesti čarape. Iznosiće se krišom zavoji i lekovi iz fašističkih bolnica i apoteka..."
IZ više izvora potvrđeno je da je Vera Miletić želela da njena ćerka, koju je dobila sa Momom Markovićem, ponese njeno ratno, ilegalno ime Mira - Mirjana, što je i učinjeno. Od pokretanja, 30. avgusta 1942. do oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1944. godine, ukupno je objavljeno 16 brojeva "Glasa" u 12 svezaka. Najveći tiraž u godinama okupacije bio je oko 2.000 primeraka.
Kako je zabeležio Đurica Labović u knjizi "Tajna enigme o Veri Miletić": "U prvom broju `Glasa` na trećoj stranici, nalazi se članak Vere Miletić. Pod naslovom `Nedić i srpstvo`. Ona između ostalog piše: `Srpski narod se odlikuje najlepšim osobinama. Čitava njegova istorija, naročito čuvene i celom kulturnom svetu poznate narodne pesme to najbolje potvrđuju. Slobodarski i demokratski narod borbenog duha, koji rodoljublje i junaštvo visoko ceni, beskrajno mrzi nepravdu i tiraniju. Narod koji je izdržljiv u stradanju, žilav u otporu i koji nikada nije trpeo izdajice i kukavice..."
NJena sudbina biće obeležena upravo ovim, poslednjim, rečima. Posle velike jesenje provale 1943. godine u Beogradu i isleđivanja u Četvrtom odseku Specijalne policije Uprave grada Beograda ljaga izdajice i kukavice biva bačena upravo na Veru Miletić.

ŠTUKA - ROBA
VERA Miletić u "Glasu" iz 1943. godine piše: "Kada su po naredbi zločinca Hitlera `štuke`, njegove leteće horde, bombardovale otvoreni grad Beograd, najniži beogradski ološ iskoristio je metež da bi se napljačkao napuštene državne i privatne imovine. Tako napljačkanu robu, koju je ološ prodavao kao svoje s mukom stečeno, pa zato i punopravno vlasništvo, a Beograđani su koliko duhovito, toliko i tačno nazvali: štuka-roba..."


MALO ZA JAVNOST
"OD ostalog materijala dobijali smo `Istoriju`, `Osnove lenjinizma`, `Proleter`, `Čuvanje kadrova` od Dimitrova, razne skojevske brošure i letke. Sve je to bio partijski materijal i nije bio za širu javnost. Za širu javnost smo dobijali samo ranije `Bilten` i dva broja `Borbe`. Partizani i politički radnici pri svom kretanju uvek nose sa sobom po nešto materijala i usput ga čitaju masama. Ide se sa tim da svaki čovek vidi `Glas` i `Istoriju` i da bar nešto iz njih pročita", navodi Vera Miletić islednicima.

(NASTAVLJA SE)