Policajac glavna veza

PIŠU: UGLJEŠA BALŠIĆ I VELJKO LALIĆ
POKRAJINSKI komitet KPJ za Srbiju, odnosno njegov sekretar Blagoje Nešković, kao i član PK Petar Stambolić, uz saglasnost Mome Markovića, donose odluku sredinom 1943. godine da se Vera Miletić, član Okružnog komiteta KPJ za Požarevački okrug prebaci na dalji rad u Beograd. Vera je studirala književnost u Beogradu i imala je zadatak da obnovi partijski i ilegalni rad u prestonici, koji je posle nekoliko “provala” zamro.
Blagoje Nešković dolazi s Verom u Beograd i njen je zadatak i da preuzme sve partijske veze od Vasilija Buhe, da bude rukovodilac Mesne organizacije, dok se ne formira mesni komitet. Stanovala je kod Miroslava i Olivere Parezanović u Lastinoj ulici 9, gde se nalazilo skladište tehnike PK i odakle je deljen propagandni materijal svim organizacijama u Srbiji. Na tim poslovima Parezanovići su radili još od 1941. godine.
“Prvih nedelju dana u Beogradu nisam radila ništa. Posle nedelju dana Mihajlo mi je doneo lični kartu i hrpu nekog pisanog materijala. To je bio skiciran pregled stanja u beogradskoj organizaciji od rata pa do danas, sa detaljnim podacima o martovskoj provali. Tada me je upoznao sa svim tim, kao i sa momentalnom situacijom u Beogradu i konkretnim zadacima koji se u vezi s tim nameću. Opširno mi je govorio kako se u Beogradu kretati, biti budan, oprezan, čuvati stan itd”, navodi se u prepisu zapisnika sa saslušanja Vere Miletić.
ONA napominje da joj je tada rečeno da se ne treba plašiti policijske “provale”, ako se budu pridržavali direktiva.
“U Beogradu više ne postoji niko od mesnih rukovodilaca. Neki su pali, a neki zbog kompromitovanosti morali da napuste Beograd (Brana Perović, Milada Rajter, Slavka Morić-Parenta). Od RK ima samo poneki zadatak (Pavićević), a od članova KP svega oko 20. S druge strane se po Beogradu nalazi puno nekih divljih grupa, koje su predstavljale ostatke ranijeg organizovanog rada po rejonima. Među njima bio je poneki član KP, kandidat, masa kompromitovanih koji su tražili vezu za odred...

Po preduzećima skoro da nije bilo gotovo ništa: jedan član KP u Rakovici (Ilija Prica), jedna partijka pred komisijom (Dušanka Teofanović), a po drugim preduzećima i ustanovama samo bliži simpatizeri. Obaveštajna služba je nedovoljna, kurira malo. Mihajlo mi je rekao da sam za sada jedini mesni poverenik i da ću imati, uglavnom, da sređujem stanje u Beogradu. Zadaci, koji su sledili iz ovakve situacije bili su: pre svega raščistiti balast tih divljih grupa i izvući iz njih najsposobnije i izgrađivati ih za buduće rukovodioce, pristupiti formiranju reonskih komiteta, udariti tešište na neka preduzeća kao baze rada, s obzirom na skoru situaciju koja može nastati u vezi sa napredovanjem Rusa na Istočnom frontu. Zatim, što pre stvoriti uslove za formiranje NOO za Beograd i odbora AFŽ (Antifašistički front žena), da bismo obuhvatili i beogradsku buržoaziju koja nije stala na stranu okupatora.

IZGRADITI što sigurniji kadar kurira i izviđača. Pobrinuti se, kroz stalni kontakt s ljudima, da se od njih dobijaju stanovi, kako za održavanje sastanaka, tako i za povremeno svraćanje, a i za skloništa. Ovo poslednje samo je trebalo dobiti od ljudi, a sklonište praviti lično, da oni koji su se tu uputili i ne znaju kako nam je taj stan važan i zašto nam služi. Naprotiv, treba da misle da smo ga odbacili kao nesiguran.

Svuda je trebalo nalaziti poverenike, naročito u policiji. Za svoje kretanje uvek treba upotrebljavati izvidnicu, da ne naiđemo na zasedu, u slučaju da nam je neka veza pala preko noći. Sve ovo postaviti na bazi najveće konspiracije i discipline. Za najmanji prekršaj konspiracije trebalo je strogo kažnjavati”.
Uskoro joj je zakazan sastanak sa vezom, i to sa Jankom Jankovićem, policajcem Četvrtog, antikomunističkog odeljenja Specijalne policije Uprave grada Beograda.

Prilikom hapšenja Vere Miletić, 5. oktobra 1943. godine, pronađena je i ceduljica na kojoj joj je Janko Janković davao neke informacije, što je bio jasan dokaz da je sarađivao sa NOP. Janković je uhapšen 8. oktobra. Pukovnik Emanuel Šefer, šef nemačke službe bezbednosti, tražio je 17. oktobra da se Janković sprovede u nemačku policiju, pa je sledećeg dana zajedno sa Cvetkom Crnjakom i doveden. Vera se sećala prvih susreta sa Jankom.
“Rečeno mi je da ću od sada imati da držim vezu sa obaveštajcem iz IV odseka Uprave grada Jankom Jankovićem. O njemu mi je rečeno toliko da je vrlo pošten čovek, malo naivan, da simpatiše našu borbu, da nam je značajan zbog svoje profesije, ali da treba da budem sa njim vrlo obazriva jer se pokazalo da ne sme ili neće da nam daje sve što je potrebno. Zato moram u razgovoru s njim da pazim da samo dobijam, a ništa ne dajem. Ni sam Mihajlo nije bio načisto s tim koje su pobude nagnala Janka da nam čini usluge”, navodi se u prepisu zapinika sa saslušanja Vere Miletić. Vera i Janko podeliće tragičnu sudbinu.

U BEOGRAD


“MIHAJLO mi je rekao da će da me povede u Beograd. Inače, rekao je da Beograd treba nekompromitovanih kadrova, naročito žena radi lakšeg kretanja i rada. Rekao je da u Beogradu nije tako strašno, kao što se priča. Ja sam preko volje pošla, jer sam se već bila navikla na rad na terenu, u pokretu i sa partizanima, i tamo sam se osećala sigurnije. U Beograd smo došli putem preko Sremčice, Železnika, Košutnjaka, Dedinja i pravo u stan Parezanovića. To je bilo krajem avgusta”, navodi Vera Miletić, kako je to zabeleženo u zapisniku iz 1943. godine.


SASTANCI SA JANKOM

VERA Miletić navodi da su komunisti ilegalci sumnjali u Janka Jankovića i njegove namere. Janko je bio policajac, pri tom i prijatelj Božidara Bećarevića, načelnika Četvrtog odseka, koji je bilo specijalizovan za borbu protiv komunista.
“Čak se pretpostavljalo da Janko ovo radi da bi od nas nešto saznao za policiju. Radi ove nesigurnosti Mihajlo mi je zabranio da se sa Jankom viđam na drugom mestu sem u stanu njegove rođake (Ulica Vele Negrinove 13 - gospođa Bosa Đorđević), jer iako bi nam hteo dovesti policiju, ne bi to učinio zbog svoje rođake. Vezu sa Jankom trebalo je da održavam jer sam se lakše kretala i bila nekompromitovana. Sa Jankom sam se sastala 7-8 puta, i to po dogovoru".


(NASTAVLJA SE)