Policija na - nišanu!

Pišu: Uglješa Balšić i Veljko Lalić
VERA Miletić prihvata, mada nevoljno, zadatak od dr Blagoja Neškovića i partije da dođe u Beograd. Po dolasku u Beograd, gde je Vera studirala književnost, obavila je duge i iscrpne razgovore sa Neškovićem, Svetislavom Kanačkim, Vasilijem Buhom, Jankom Jankovićem, šefom kartoteke Specijalne policije Uprave grada Beograda i policajcem Cvetkom Crnjakom. Bila je iznenađena, jer se od aprila 1941. godine, kada je napustila prestonicu, do septembra 1943. dosta toga izmenilo. Komunisti su bili desetkovani.
Kako se navodi u knjizi “Beograd u ratu i revoluciji” veliki gubici zadesili su KPJ u Beogradu krajem 1942. i početkom 1943. godine. Mnoge ćelije su razbijene, a članstvo KPJ pohapšeno. U leto, pred dolazak Vere Miletić u Beograd, Jelenu Popović je upoznao Blagoje Nešković sa Vasilijom Buhom, koji je dobio zadatak da obnovi beogradsku partijsku organizaciju. NJih dvoje držali su sastanke na Dušanovcu i Pašinom brdu i činili sve da povežu razbijene komunističke redove. Vera, kao pojačanje, dolazi krajem leta 1943. u Beograd. Najdragocenija veza joj je Janko Janković, policajac Specijalne policije, o kojem Vera islednicima priča:

”Od njega sam primila nekoliko puta saslušanje izvesnih ljudi koji su pali u ranijim provalama: Voje Ilića, Žarka Katanića, Ane Bulović, Rađenović Stevana i mislim da je bilo još nekog, ali se ne sećam. Ja sam dobijala na ceduljici imena onih čija su saslušanja bila potrebna i cedulju davala Janku (Jankoviću prim. aut.). Na sastanku sam prepisivala ta saslušanja i Janko ih je vraćao. Isto mi je doneo da pročitam jedan elaborat o snagama i delanju partizana u Bosni, koji je upućen Gestapou. To je odmah morao da vrati”, navodi Vera Miletić.

ONA, međutim, tvrdi da od Janka Jankovića i njegovih obaveštenja nisu imali neku veliku korist, jer sve izgleda, otprilike, ovako: ”U IV odseku se skoro ništa ne radi. Činovnici su većinom na terenu, šef je bolestan, njegov zamenik Grujičić izgleda nema tako veliku volju da preduzima neki novi rad. Agenti su se razlabavili, ne dolaze na vreme na posao i oseća se pesimizam zbog situacije na frontovima. U vezi sa padom Obrada Papića, Milanovića i Duška Jovanovića do zadnjeg sastanka nije znao ništa određeno da mi kaže i da je Duško vodio policiju do stanova nekih srednjoškolaca. Rekao je da će sva trojica ići u logor i to u prvu kategoriju. To je bio moj rad sa Jankom. Pred odlazak iz Beograda Mihajlo mi je uz smeh rekao da pritežem Janka ako se olenji, ali da mu glavom odgovaram za njega, jer nam je važan i pored škrtosti njegovih obaveštenja”, navodi Vera Miletić u prepisu zapisnika o svojim vezama u Beogradu pred “veliku jesenju provalu 1943. godine”.
Jedan od njenih zadataka bio je i borba protiv ozloglašenog (“smatrali smo ih velikim krvolocima”) Četvrtog antikomunističkog odeljenja Specijalne policije Uprave grada Beograda.
“Mihajlo mi je napomenuo kada je polazio da će za mesec dana poslati iz Srbije dobre atentatore, koji će pored toga što će nas čuvati, imati kao jedan od prvih zadataka da uhvate šefa IV odseka (Božidara Bećarevića), da bi se od njega dobili podaci o držanju ranije palih drugova i sva obaveštajna mreža. Dok atentatori ne dođu mi smo trebali da pripremimo sve uslove za to hvatanje. Hvatanje šefa IV odseka bilo nam je značajno i radi toga što se među nama smatralo da bu u Upravi grada nastali obezglavljenost i rasulo, pošto postoji uverenje da ni Grujičić niti iko drugi nije takav fanatik, ni da ima takvo iskustvo za borbu protiv komunizma kao Bećarević”.

Posle veze s Jankom Jankovićem, prema prepisu zapisnika sa saslušanja, Vera Miletić je počela da skuplja i ostale razbijene veze ilegalaca po Beogradu.
“Prvo sam upoznala srednjoškolku Danicu Vučetin, koju mi je Braca predao u Rudničkoj ulici i rekao da će mi ona služiti kao društvo dok se ne snađem u Beogradu i kao izvidnica na sastancima, ali da je ne smem koristiti za rad, jer je bila hapšena. Ona je bila samo skojevka”

KAKO se navodi u knjizi “Beograd u ratu i revoluciji” posebno veliku grupu aktivista imao je na Dorćolu i Čuburi Marko Stjepanović, sa ženom Stanom, koju je preko Zorke Pajkanović povezao sa Vasilijem Buhom, a ovaj je predao Veri Miletić. Osim toga, Vera je uspela da uspostavi vezu sa Miroslavom Lazovićem, ali ne i sa Ankom Škorić, jer na zakazani sastanak nije došla, tako da nije uspela da uspostavi vezu ni sa Mihajlom Pavićevićem, koji je bio u grupi sa Ankom Škorić, a trebalo je oboje s Verom Miletić da sačinjavaju mesno rukovodstvo KPJ. Poslednju vezu koju je primila od Buhe bila je sa Dobrilom Blagojević.

“Od divljih grupa imala sam da raščistim sledeće: grupu s Dorćola i Čubure, koju je vodila neka devojka srednjeg rasta, smeđa, oko 20 godina stara, intelektualka. Braca mi je rekao da ćemo je zvati Seka. Ona je silom prilika postala rukovodilac ove grupe, jer je njen drug koji je ranije vodio ovu grupu ilegalan i treba skoro da putuje. Sa Sekom me je upoznala Danica Vučetin. Sekina grupa imala je u početku oko 22 čoveka, ali je kasnije narasla na 30 do 32. Grupa je bila podeljena u tri dela i Seka me je upoznala sa rukovodiocima delova. To su: jedna visoka plava devojka, intelektualka i zaposlena u nekom preduzeću. Zatim, jedan mladić srednjeg rasta, smeđ, teško bolestan na plućima, vrlo bedno odeven. Najzad, jedan visok, plav mladić, krojač, vrlo lep i elegantan, oko 24 godine star. Sa svakim sam razgovarala pojedinačno i dobila lep utisak. Oni nisu lično znali sve ljude u svojim grupama, jer je to bilo zabranjeno.


“ZLIKOVCI I BATINAŠI”

“DOK se o Grujičiću (Radovan, zamenik šefa IV odeljenja Specijalne policije Beograda) više širilo u našim redovima i u narodu mišljenje da je počeo da zapada u neku mistiku i pod uticaj crkve, da se moli Bogu za oproštaj grehova itd. Kao vrlo opasnim smatra se još Šterić, koji je trebalo da bude još prošle godine ubijen, pa je pogrešno stradao drugi čovek s istim prezimenom. Među one koji su trebali doći na red za hvatanje ili likvidaciju spadaju: Vlada Popović, Branko Gligorijević, Vitas, Sremčević, Pajević, a naročito kao izdajnik KP Bliher. Uz imena ovih ljudi uvek se upotrebljavao pridev - zlikovac i batinaš", navela je Vera Miletić pred islednicima, koji su komunističke planove, očigledno, preduhitrili.



JANKO - STELJAN

JANKO Janković rođen je 1909. godine u Kragujevcu. Za vreme Drugog svetskog rata radio je kao šef kartoteke Specijalne policije. Uništavao je kartone ilegalaca za kojima su tragali Nemci i agenti Specijalne policije. Janko Janković je streljan 27. IV 1944. godine u Jajincima.
Vojin Petrović, maja 1972. godine, u znak zahvalnosti prema Jankoviću, podigao mu je spomen-dom u Zavlaci, između Valjeva i Loznice. Petrović je imao sreće da istraga nad njim tokom 1943. godine bude ustupljena Janku Jankoviću, koji je vešto iskonstruisao zapisnik, da je Vojin ubrzo pušten na slobodu.
(NASTAVLJA SE)