Svedok iz susedne ćelije

Pišu: Uglješa Balšić i Veljko Lalić
POSLE hapšenja Vere Miletić, člana okružnog komiteta Komunističke partije, u Beogradu je pohapšeno na desetine komunista. Racije su nastavljane i po unutrašnjosti. Pohapšeno je za nekoliko dana na stotine ljudi. Agenti Specijalne policije imali su pune ruke posla, a komunistička ilegalna organizacija gotovo da je razbijena. Među uhapšenima bio je tada i Živojin Miljković, s ilegalnim nadimkom Crni. Pao je 16. oktobra 1943. godine, 11 dana posle Vere Miletić, Vasilija Buhe, bračnog para Olivere i Miroslava Parezanović...
Rođen 1925. godine u Paraćinu, dolazi u Beograd 1935. Od 1941. aktivan u pokretu, a od 1942. godine i u Komunističkoj partiji. Isključen iz Patrije 1952. godine zbog “nebudnosti”.
- Moj komesar je otišao na Goli otok, a ja nisam upozoravao na njegovo ponašanje - objašnjava danas Živojin.
Seća se da je septembra 1943. pohađao Tehničku školu. Iste godine ilegalno se povezao sa Verom Sokolov Mitrović i Elzom Metelnik.
- Tako negde, 7. oktobra, Vera Sokolov me je poslala na sastanak na uglu današnjih ulica Beogradske i NJegoševe. Kad sam otišao tamo, sa partijskom odgovornošću da mogu da čekam četiri minute, ja sam produžio deset, ali se niko nije pojavio. Vratio sam se kod Vere, ona je kratko rekla: “Živko, provala. Ja odlazim za Mačvu da uspostavim vezu”. Posle nekoliko dana ona se vratila, a ja sam otišao kod Dragana Mitrovića. Posle nekoliko dana kada sam se vratio kod nje, ona je već bila uhapšena.
TADA je u stanu Vere Sokolov Mitrović uhapšen i Živojin.
- Vratio sam se kod nje, ali me je tamo sačekala policija i uhapsila u njenom stanu, u današnjoj Ulici Maksima Gorkog. Kada sam dovezen u Đušinu ulicu, ubacili su me u ćeliju u kojoj su bili Drago Čolaković, brat Rodoljubov, i Nikola Korolija. Onda sam postupao po pravilima držanja pred klasnim neprijateljem. Nisam smeo da govorim ni njima zašto sam tamo. Korolija me je pitao ko je pao, a ja sam im rekao - Vera Sokolov. Pošto je on bio iskusniji, rekao mi je da se pripremim, jer će uskoro islednici doći po mene. Ja sam se pripremio za isleđivanje.
- Odveli su me u neku sobu. Saslušavao me Bliher. Odmah je počeo da me tuče štapom. Udarao me je po glavi. Šiknula je krv, i ja sam viknuo: Ubij me, nemoj da me mučiš. Tek tada je počelo saslušavanje. Rekao sam da mi je Dragan Mitrović školski drug, a da me je Vera Sokolov spremala iz matematike. Kada sam se vratio u ćeliju dali su mi vode i šećera. Ostao sam tu od 16. oktobra do 22. decembra, kada sam prebačen na Banjicu, u logor.
Prilikom hapšenja rekao je da je rođen 1926. i ta mala laž ili velika snalažljivost spasli su mu, najverovatnije, život. Tada, zvanično, nije bio punoletan, već je imao 17 godina. To je bio verovatni razlog što je kasnije upućen u Smederevsku Palanku, na prevaspitavanje, a ne na streljanje. Ipak, na Banjici je bio od 22. decembra 1943. do 12. februara 1944. godine.
- Bila je to velika provala. Samo je neki radnik iz moje ćelije pomenuo Veru. Rekao je da je on donosio hranu u Lastinu ulicu.
Od hapšenja, 5. oktobra do kraja novembra Vera je saslušivana. - Ja sam slušao to saslušavanje. Recimo, ona navede neko ime, a islednik odmah kaže: "Takav ne postoji, poginuo je". Čuo sam da je pitaju je šta je bilo sa ovim, ona kaže: "Pobegao je", a ovaj je uhapšen. Tako je to išlo - priča Živojin.
Kaže da je i viđao Veru Miletić u zatvoru koji se nalazio u Đušinoj ulici.
- JA sam bio u ćeliji broj 19, veličine metar i po sa tri metra. Saslušavana je u sobi pored nas. Kada su je dovodili, mi smo otvarali špijunku na gvozdenim vratima. U novembru 1943. godine čuo sam da govori za neke osobe iz požarevačkog odreda. Ja sam skoncentrisano slušao, jer sam mnoge ljude tamo znao. Skoro deset dana je saslušavana. Noge su joj, sećam se, i tada krajem novembra bile u zavojima. Mada je od njenog hapšenja 5. oktobra do kraja novembra prošlo više od 45 dana, još uvek je teško hodala. Prebijana je. Video sam i Vasilija Buhu, glava mu je bila zavijena kao da je imao čalmu. Janka Jankovića sam viđao sa plavim šeširom na glavi. U početku saslušavanja bio je uredan, ali vremenom je pustio bradu i zanemario izgled - seća se osamdesetogodišnji Živojin.
Svi koji su hapšeni, objašnjava Živojin, čim bi bili, eventualno, pušteni iz zatvora morali su da idu u partizane. Oni koji su hapšeni pre rata, išli bi u Rusiju na školovanje. Bilo je, ipak, dosta onih koji nisu hteli da napuste Beograd.
- Danica Vučetin je bila hapšena, pa je puštena. Navodno se povezala sa Jelenom Popović, koja je, ubeđen sam, bila “krtica”, siguran sam da je radila za policiju. Policajci Jelenu nisu uhapsili, mada su znali za nju - sumnja i danas, posle šest decenija, Živojin Miljković.
Slobodanka Stefanović, nastavlja Živojin, hapšena je 1942. godine i ona je priznala za mnoge koji su kasnije privođeni u Upravu grada Beograda. On tvrdi da je Slobodanka Stefanović policiji ispričala i za Veru Miletić, koja je tada bila trudna.
- Ispričala im je za Veru, koja je tada bila na terenu, u Ramu, sa partizanima. Rekla im je sve o njenom ilegalnom i partizanskom radu. Da je u drugom stanju, da je član Okružnog komiteta - kaže Miljković.
Razgovarao je Živojin i sa Branom Perović, ženom Blagoja Neškovića, tražio je istinu, a dobio pitanja.
- Siguran sam da Vera nije rekla ništa više od onog što je morala. Bio sam tamo, i znam i vremena i ljude. Vera Miletić je nešto morala da priča, ali mnogi su ostali u ilegali i posle njenog pada. Ta mlada žena bila je okružena intrigama, izdajom i vihorom rata. Ona nije izdala, nju je to vreme izigralo - veruje i danas Živojin Miljković.





TRAGIKA DAVORJANKE

- SESTRA od tetke Veri Miletić je Davorjanka Paunović Zdenka. Imala je čin majora i bila odlikovana ordenom bratstva i jedinstva, kao i ordenom Otadžbinskog rata SSSR. Kada je došao Tito u Beograd 1941, Ćeća Stefanović je poveo Davorjanku, Slobodanku Stefanović i Veru Miletić. Pošto je Davorjanka govorila dva jezika, Tito je uzeo za sekretaricu. Posle rata, 1945, njeni roditelji su dolazili kod nje u Beograd. Odmah su joj prebacili da je Vera poklekla, ali im je ona odgovorila da njena sestra nije izdajnik. Pričala je to i Olgi, sestri Vere Miletić. Verovartno je i ona znala nešto, jer je bila sa Brozom. Ona 1946. godine odlazi u Golnik na operaciju pluća. Tamo umire. Sve to mi je ispričala Olga Miletić, rođena sestra Vere Miletić - objašnjava Živojin Miljković.


RAKIJA SA BEĆAREVIĆEM
- DANICA Vučetin je pričala Radi Filipović, koja se kasnije udala za Sava Korvalinka, Slovenca, pukovnika, da je Vera Miletić pila rakiju sa Božidarom - Boškom Bećarevićem, šefom Četvrtog antikomunističkog odeljenja i njenim islednikom. Čuo sam ovu priču, i posle nekog vremena saznao broj Daničinog telefona. Nazvao sam taj broj želeći da čujem istinu, ali je Danica u međuvremenu umrla - priča Miljković.
(KRAJ)