Trijumf jastuka

Piše: Ivan Ivačković
AKO je 1984. godina označila početak karijere Bajage i njegovih "Instruktora pozitivne geografije", onda je 1985. bila godina njihove potpune vladavine. Uz album "Sa druge strane jastuka" grupa je skratila ime - od tada se zovu samo "Instruktori" - i ustalila se u ovoj postavi: Momčilo Bajagić (vokal, gitara), Dejan Cukić (vokal, udaraljke), Žika Milenković (vokal, gitara), Nele Stamatović (gitara), Miroslav Cvetković (bas) i Vlajko Golubović (bubnjevi). Uskoro im se priključio i klavijaturista Saša Lokner, čije je sviranje primetno uticalo na zvuk grupe.

Kao i u slučaju prvog albuma, oko "Jastuka" i njegovog komercijalnog potencijala bilo je mnogo skepse. Sam Bajaga je razmišljao da objavi singl sa pesmama "Dobro jutro, džezeri" i "Zažmuri", a da na ostalo, jednostavno, zaboravi. Srećom, bilo je i ljudi koji su mislili drugačije. Među takvima je najveći optimista bio Dejan Cukić koji je osetio da je skrojen izuzetan album. U nekim razgovorima, on je poredio "Jastuk" sa antologijskim pločama "Mrtva priroda" "Riblje čorbe" i "Šta bi dao da si na mom mjestu" "Bjelog dugmeta".

Cukić je bio u pravu: "Sa druge strane jastuka" jeste jedan od najboljih i najprodavanijih albuma u čitavoj istoriji ovdašnje popularne muzike. Uz pregršt hitova - "Zažmuri" i "DŽezeri" predstavljali su samo najblistavije bisere u dugačkoj ogrlici - ova ploča bila je trijumf kakav se događa jednom u životu.

PROMOVIŠUĆI "Jastuk", "Instruktori" su 8. i 9. juna, održali dva koncerta na "Tašmajdanu". Prve večeri spustio se težak pljusak i očekivalo se da će koncert biti odložen. Međutim, osam i po hiljada ljudi je po jakoj, gustoj kiši strpljivo čekalo na tribinama i u parteru. "Instruktori" su prelomili: ne samo da su održali koncert, nego su, izlazeći na otkrivene delove bine, iskisnuli, zajedno sa svojom publikom, do gole kože. Osim što je kiša potopila i uništila dobar deo opreme, grupa se kockala životom: u akvarijumu kakav je bio "Tašmajdan", jedan ogoljeni kabl bio bi dovoljan da se neko proslavi tako što će umreti na sceni.

Srećom, slava nije tražila ljudske žrtve, svi članovi ostali su u životu, postavši, u očima mlade generacije, ultimativni idoli. Sutradan, na drugom koncertu, vreme je bilo lepo, a klinci su se bacali pod fontanu i ulazili mokri na stadion ne bi li napravili čudesan ambijent kakav je vladao prethodne večeri.

U jesen 1985. histerija oko "Instruktora" pretvorila se u pravi delirijum. Na koncertu u Svetozarevu, jedna devojka je uspela da se popne na binu: prvo je ujela Dejana Cukića za zadnjicu, a potom olizala znoj sa Bajaginog tela. u Kragujevcu je 2.000 ljudi ostalo ispred hale, a unutra je Bajagić morao da smiruje publiku laganim pesmama, jer se činilo da će parter eksplodirati. U Prištini je čak i predgrupa morala da pomaže obezbeđenju u zaustavljanju obožavateljki koje su bukvalno kidisale na Bajagu, Cukića i Žiku Milenkovića. U Skoplju su redari izvlačili onesvešćene, i tako dalje.

Vrhunac turneje bio je koncert u Zagrebu. Kada se svetlo u velikoj dvorani "Doma sportova" ugasilo, "Instruktore" je dočekao huk od kojeg su se svi naježili, a na najavu: "Večeras za vas, Bajaga i `Instruktori`", parter je počeo da se talasa u stanju koje se najkraće i najtračnije može opisati kao potpuna raspamećnost.

Kada su, pak, "Instruktori" počeli da sviraju "Zažmuri", halu su obasjale hiljade šibica, sveća i prskalica. Bajaga je bio na ivici suza.

ZVUK
TREĆI album "Instruktora" - "Jahači magle" iz 1986. godine - predstavljao je njihov kreativni vrhunac. Pokazujući osobine rasnih autora, Bajaga je - kao i na prethodnoj ploči, samo još hrabrije - eksperimentisao sa različitim žanrovima, tako da su "Jahači" nudili usložnjen i izrazito zreo zvuk.
Posebno interesovanje izazvala je vest da će na albumu gostovati jedna od najpopularnijih jugoslovenskih pevačica Josipa Lisac. I zaista, u pesmi "Ja mislim 300 na sat" ona je, kao pravi profesionalac, iz prvog puta, bez ikakve potrebe za dodatnim snimanjem, otpevala prateće vokale u maniru crnačkih soul majstora.
(NASTAVIĆE SE)