Samo ljubav

Piše: Ivan Ivačković
"JAHAČI magle" su imali nekoliko pravih hitova ("Samo nam je ljubav potrebna", "442 do Beograda", itd.). Bio je to album na kojem je muzika praštala na sve strane, ali je istovremeno bilo jasno da grupa superiorno kontroliše svaki ton. Štampa je ovu ploču hvalila kao malo koju do sada. Sažimajući opšte raspoloženje, "TV novosti" su kratko konstatovale: "Treća ploča - treće remek-delo", a jedan drugi list je, u egzaltiranoj recenziji, zaključio: "Bajagine pesme su zaslužile sjajnu grupu, a "Instruktori" su zaslužili njegove sjajne pesme, i to je jedna lepa romansa".
Sredinom osamdesetih, u republikama SFR Jugoslavije poželeo je primetno bujanje nacionalizma. Želeći da se, kako je sam govorio, "toj negativnoj energiji suprotstavi", Bajaga je, u jesen 1986, krenuo na turneju pod nazivom "Samo nam je ljubav potrebna". Turneja je bila spektakularna: novine su, recimo, zabeležile da su u Nišu "Instruktori" prodali više karata od "Bijelog dugmeta".
Dvadeset drugog novembra, grupa je, u Hali 1 Beogradskog sajma, održala dotad najveći koncert u karijeri: 18.000 ljudi pružilo je Bajagi i "Instruktorima" podršku koja je najčešće ličila na kolektivno ushićenje. "Imali smo veliku tremu", govorio je kasnije Bajaga. "Dovoljno je bilo pogledati u ono grotlo ispred bine, pa da čovek izgubi dah." Besprekornom organizacijom koncerta na Sajmištu posebno je bio zadovoljan Saša Dragić, menaxer "Instruktora". Mada je i koncerte na "Tašu" organizovao izvrsno, njemu je trebalo puno vremena da pridobije potpuno poverenje grupe. Od 1986, međutim, Dragić ne samo da je uživao veliki autoritet, nego je postao i Bajagin blizak prijatelj. NJih dvojica će kasnije postati i kumovi, a Dragić će biti ključni strateg i poslovođa Bajagine karijere.
NAREDNE, 1987. godine, "Instruktori" su održali ozbiljnu turneju (više od četrdeset koncerata) po SSSR-u. Dve godine ranije, svirali su u Moskvi, na 11. festivalu omladine i studenata, koji je otvorio lično Mihail Gorbačov. Tada su, u moskovskom parku Gorki, "Instruktori" tako zagrejali masu da je policija prekinula koncert. Ovoga puta, međutim, imali smo priliku da steknu znatno veće iskustvo, pokažu se na mnogo više mesta, odlično zarade i počnu sa pravim osvajanjem sovjetskog tržišta. Na turneji ih je videlo više od 100.000 ljudi, a izdavačka kuća "Melodija" postala je veoma zainteresovana da objavi njihove albume.
Međutim, "Instruktori" su već bili umorni, ne samo od sovjetske turneje, nego od iscrpljujućeg tempa kojim su radili još od 1985. Jedini koji je još imao puno entuzijazma - doduše ne za grupu nego za sopstvenu karijeru - bio je Dejan Cukić. On je 1987. objavio prvi solo album "Spori ritam" i uskoro napustio bend. Mada je Cukić, pogotovo na bini, bio motor grupe, "Instruktori" su sa "Prodavnicom tajni", prvim albumom bez njega, dostigli neke od komercijalnih špiceva cele karijere.
Ako su "Jahači magle" bili Bajagin umetnički plafon, onda je "Prodavnica tajni", objavljena 1988, bila komercijalni podvig. Album svedene, disciplinovane forme, uz povremeno dodavanje orijentalnih začina, "Prodavica" je postala - i ostala - ultrapopularna. Zahvaljujući hitovima "Plavi safir", "Godine prolaze", "Ruski voz" i drugima, prodata je u nekoliko stotina hiljada primeraka.
"Prodavnica tajni" je snimana tokom oktobra meseca u Novom Sadu. U isto vreme i u istom gradu, tačno naspram studija, ispred zgrade PK SK Vojvodine, trajale su demonstracije protiv vojvođanskog političkog rukovodstva. Srbi i Crnogorci sa Kosova, izmučeni terorom koji su nad njima sprovodili kosovski Albanci, tražili su od vlasti u Beogradu, Novom Sadu i Podgorici da ih zaštiti, a građani u ta tri, i mnogim drugim gradovima, pridruživali su im se na protestnim mitinzima. Prepoznavši u Slobodanu Miloševiću svog heroja, oni su zahtevali da se stara, birokratizovana rukovodstva povuku i da se Miloševiću, koji je delovao energično, prepusti rešavanje problema.


PADA VLADA

U OKTOBRU je vojvođansko rukovodstvo moralo da popusti, jer se na gradskom trgu skupilo 70.000 demonstranata. "Otvorili smo prozor u studiju", seća se Bajaga, "i na trgu videli masu ljudi. Ja sam pre toga bio na Tajlandu i u Burmi, pa nisam tačno znao šta se dešava, ali sam, naravno, odmah shvatio da je nešto krupno."
Po završetku snimanja "Prodavnice tajni", "Instruktori" su otišli u Titograd, današnju Podgoricu, da snime nekoliko spotova. I tamo su naleteli na nerede: Crnogorci su takođe tražili smenu tromog i okoštalog rukovodstva. Tamo je smena išla teže - bilo je i krvavih glava - ali je vlast, ipak, pala.
Malo kasnije, novosadski list "Stav" objavio je intervju sa Bajagom. Muzičar je objašnjavao: "Kad sam se vratio iz Ranguna, tamo su izbile demonstracije. U Rusiji smo svirali u Viljnusu, gde su sad neredi. Došli smo u Novi Sad da snimamo baš kad su izbile demonstracije, a posle smo snimili šou za TV Titograd." Redakcija je ovom tekstu dala polušaljiv naslov "Gde da dođem, padne vlada".

(NASTAVLJA SE)