Ruža vetrova

Piše: Ivan Ivačković
POMALO iznenađujuće, Bajagin razlaz sa Sašom Dragićem i rascep u samoj grupi nisu označili kraj "Instruktora". Bajaga je obnovio bend, dovevši dva nova člana. Gitarista Vlada Negovanović zamenio je Neleta Stamatovića, a bubnjar Čedomir Macura došao je umesto Vlajka Golubovića.
U toj postavi, bend je 1996. godine objavio disk "Od bižuterije do ćilibara". Mada je to bio album bez pesama koje menjaju život, i mada je primetno zaostajao za prethodnim pločama "Instruktora", bilo je jasno da Bajagin dar za pravljenje savršenih melodija još nije potrošen. Jedna od tih melodija, "Što ne može niko možeš ti", čula se na velikim protestnim šetnjama 1996. i 1997. godine. Građani su se tada pobunili zato što je Miloševićeva vlast falsifikovala rezultate lokalnih izbora.
Bajaga je želeo da osveži svoju karijeru u Srbiji i odsvira jednu pravu turneju, ali za tako nešto još je bilo rano: zemlja je, naprosto, i dalje bila previše siromašna, pa cena karte nije mogla da pokrije troškove koncerta. Zato je Bajagić odlučio da bar u Beogradu održi besplatan spektakl. Na Trgu Republike Instruktori su, pod pokroviteljstvom kompanije "Cepter", svirali pred 70.000 ljudi.
Sledećih godina se o "Instruktorima" u Srbiji nije mnogo čulo. Ponovo su svirali po svetu: obišli su Evropu, Ameriku, Kanadu, Južnu Afriku, Skandinaviju, Rusiju i Novi Zeland.
Za to vreme, Srbija je, pod Slobodanom Miloševićem, i dalje propadala. Tvrdoglav i staromodan, Milošević ne samo da nije uspeo da reši nijedan od srpskih problema, nego je svoju zemlju doveo do rata protiv Zapada: 1999. godine NATO je, predvođen Amerikom, rešio da igra u Miloševićevom stilu, grubo, pa je, prekršivši međunarodne zakone i konvencije, bombardovao Srbiju.
AKO je od toga bilo ikakve koristi, ona se pokazala na sledećim izborima, održanim septembra 2000. Srbi su tada konačno rešili da oteraju Miloševića. On, razume se, nije hteo da ode. Pokušao je da ponovo pokrade izbore, ali masa od nekoliko stotina hiljada ljudi ispred savezne skupštine naterala ga je 5. oktobra da se konačno skloni sa političke scene. Na tom velikom skupu, pružajući podršku demonstrantima, svirao je i Bajaga sa "Instruktorima".
Verujući da je 5. oktobra doneo definitivnu prekretnicu u Srbiji, kojoj je svet posle pada Miloševića ukinuo sankcije, Bajaga je naredne godine objavio disk "Zmaj od noćaja" i još jednom pokušao da revitalizuje karijeru na domaćem terenu. Maja 2002, "Instruktori" su održali koncert na Tašu, mestu koje ih je proslavilo. Grupa se zaista potrudila: osim što je odlično svirala, pazilo se na scenografiju, zvuk, rasvetu. Međutim, iznurena Srbija, sa upropašćenom ekonomijom i satrtom kulturom, nije skupila snage da odgovori. Ako je sredinom osamdesetih "Instruktore" na Tašu gledalo 16.000 ljudi - i još toliko zainteresovanih ostalo bez karata - 2002. je bilo prodato jedva 5.000 ulaznica.
Ipak, očigledno je da Bajaga nema nameru da se preda. Decembra 2003. objavio je disk "Ruža vetrova Beograda", zbirku pesama u kojima se pominje glavni grad, a polako priprema i novi album. Osim toga, on još uvek uspešno povezuje mnoge delove bivše Jugoslavije, o čemu svedoči i nedavni trijumfalni koncert "Instruktora" u Zagrebu.
Naizgled paradoksalno, u isto vreme u kojem je u Srbiji slabio Bajagin komercijalni potencijal, rastao je njegov društveni rejting. Danas je Momčilo Bajagić uticajna i rado viđena figura u svim, pogotovo višim, socijalnim krugovima: o njegovo društvo otimaju se umetnici, trendseteri i političari.
Više od svega, međutim, Bajaga je ostao pokretni izvor toplog optimizma, prema čemu se niko ne bi smeo odnositi ni sa podsmehom niti sa cinizmom. Upravo obrnuto: to bi moralo biti na visokoj ceni u zemlji koja, otresajući blato po kojem se dugo, predugo valjala, tek počinje, sporo, nevešto i uz stid, da se došaptava sa svojom savešću.

(KRAJ)