Odane sluge velikih

Piše: dr Stanko Nišić
OBLAST Kosova i Metohije obuhvata prostor od 10.000 kvadratnih kilometara, veoma pogodan i za desant strategijskog značaja. Tu se najlakše može preseći veza srednje sa jugoistočnom Evropom. Nalazi se u središtu balkanskog dela islamske transverzale, koja je danas zaustavljena u Velikoj Kladuši, ali je u vreme turske vladavine na Balkanu dopirala i do Beča. Sada su njene aspiracije dalekosežne, zbog čega se naveliko razvijaju islamski centri u zapadnoj Evropi. Dakle, očigledno je da Kosmet ima presudan značaj i dvostruku ulogu sa aspekta stranih činilaca: geostratešku za NATO (SAD) i panislamsku za Tursku, kao najzainteresovaniju za obnavljanje Otomanskog carstva u Evropi.

Raška oblast ("Sandžak") ima 7.000 km2, sa oko 380.000 stanovnika (50 odsto muslimana) i oduvek je bila predmet interesovanja i koristi za vanregionalne sile zbog geopolitičkog značaja tog regiona. Na tom prostoru dotiču se i prepliću islamska i hrišćanska kultura i ukrštaju važni kopneni prolazi. Saobraćajni značaj Raške danas je smanjen, ali je religijski i geopolitički ostao. Ako bi se Raška oblast uz pomoć spoljnih manipulacija autonomizovala, Srbija i Crna Gora bile bi ponovo razdvojene, a Srbija bi ostala bez izlaza na more. Poznato je da je sa tim ciljem Austrija i zaposela (1878) neke garnizone u ovoj oblasti (Pljevlja, Prijepolje, Priboj), iako je oblast bila pod turskom administracijom.

ISTORIJAT diplomatske borbe za podelu uticajnih sfera evidentno pokazuje da su zapadne sile uvek nastojale da smanje ili potpuno eliminišu ruski uticaj na Balkanu. Sadašnja situacija pokazuje da je Rusija jedva i simbolično (samo u sastavu "mirovnih" snaga u Bosni i na Kosmetu) prisutna na Balkanu, sa namerom Zapada da je za sva vremena protera sa tog prostora. Albanci su vešto koristili tu okolnost pa su i celokupnu oslobodilačku borbu Srba protiv osvajača na Balkanu uvrstili u red realizovanja rasnih interesa. U tom smislu albanska propaganda prema Zapadu tumači da su Srbi tri puta okupirali Kosovo i Metohiju vojnom silom: 1912, 1918. i 1945. godine, uz rusku pomoć i u službi Rusije, dok su Albanci, navodno, "glavni branioci interesa Evrope i evropske civilizacije na Balkanu".

Amerika, koju istorijske činjenice previše ne interesuju, dobro osluškuje samo "argumente" protiv Rusije i njenih interesa na Balkanu, jer je za SAD u realizovanju svojih interesa u kaspijskom regionu najvažniji prvi korak - proterivanje Rusije sa Balkana i učvršćivanje NATO na toj osnovici za dalji pohod na istok. Otuda ne treba gajiti iluzije da će SAD, koja danas odlučuje u geopolitici, iskreno saslušati argumente naše strane o kosmetskom problemu.

U srednjem veku Arbanasi na Balkanu nisu imali ni svoju državu ni crkvu - uska plemenska svest bila je smetnja da se razvije nacionalna solidarnost. "Nepovezani ni verom ni tradicijama, Arbanasi su služili Turcima i bili su pouzdani pomoćnici pri ugušivanju hrišćanskih pokreta". Deo Arbanasa, koji se ranije iselio u Grčku, primio je pravoslavnu veru i učestvovao u nacionalnim pokretima kao Grci.

SIMPATIJE Turske prema Albancima nisu prekidane ni u vreme Envera Hodže. I Hodža je bio pun hvale za Turke. O odnosima Albanije i Turske Enver Hodža je pisao:

"U toku njihove istorije albanski i turski narod su održavali prijateljske odnose i imali međusobne afinitete. Turski narod je ispoljio duboko poštovanje za vredne albanske borce, naučnike, filozofe, državnike, arhitekte, pisce... Albanski narod izražava divljenje i naročit respekt prema ličnosti Kemala Ataturka... Iskreno prijateljstvo turskog naroda za albanski narod i plemenita inspiracija Ataturka se jasno videla u bratskom dočeku naše kosovske braće koji su proterani sa njihove zemlje u Jugoslaviji".

To pokazuje da je i Enver Hodža bio turkofil i pored svoje komunističke ideologije. On je otvoreno ispoljavao simpatije za islamske akcije u Iranu.

Nažalost, zapadnoevropske države plitko misle kad u integraciji Turske sa muslimanskim državama i etničkim grupama i pokretima vide prelaznu etapu i kopču za stvaranje širokog prostora slobodne evroazijske trgovine. Gube, pri tom, iz vida da je takvim novim socioekonomskim entitetom nemoguće upravljati (kao što američke diplomate pokušavaju da se izvuku iz kandži albanskih terorista i separatista u koje su zapali tokom svoje šatl-diplomatije na Kosmetu), jer on nije u stanju da se ujedini sa mondijalističkom Evropom. Stvaranje takvog islamskog entiteta na Balkanu pre znači razvodnjavanje identiteta evropskih naroda i time direktne pretnje evropskim vrednostima i institucijama njene stvarnosti.

Otuda je bitka za Kosmet, kao srpski integralni državni prostor, istovremeno bitka za sprečavanje širenja islama u Evropi i njeno razjedanje, iz čega sledi logičan zaključak da se Evropa mora uključiti u odbranu srpskog integriteta na Kosmetu a ne da udovoljava američko-islamskom projektu za Balkan i Evropu i celini.


STARA SRBIJA

SA naučne tačke gledano, Srbi snose znatan deo krivice što je Kosmet evoluirao u posebnu etno i geocelinu i tako izdvojen iz celine etno i geopolitičkog prostora Srbije. Takvo izdvajanje istorijski se beleži još u turskim izvorima, jer je za njih Kosovo bilo presudno za ovladavanje Balkanom. Zbog toga je osnovan i poseban Kosovski vilajet. Nakon toga su i naši istoričari, kao i zapadni, preuzimali takvu podelu geoprostora u Srbiji.

U srednjem veku kosovski i raški prostor činio je celinu pod nazivom Stara Srbija, što se može videti iz etno karte srpskog prostora Jovana Cvijića. Naravno da su se Albanci rado naslonili na tursko vrednovanje prostora, jer su, kao turski štićenici koji su masovno prelazili na islam, nasrtali sa albanskih planina na plodnu kosmetsku visoravan kao nomadi, a potom su u 18. i 19. veku i organizovano odatle potiskivali Srbe, a islamizovane Srbe su poalbanizovali.

Ipak, na osnovu austrougarskih istraživanja, za potrebe njihovog Generalštaba u Beču, na prostoru sadašnjeg Kosova i Metohije živeo je približno isti broj Srba i Albanaca.

(NASTAVLJA SE)