Srbi masovno beže

Piše: dr Stanko Nišić

DOLASKOM Austrougarske na Balkan, Albanci su se vešto preorijentisali i bili u službi novoj sili, koja je upravo preko Kosovskog vilajeta (Stare Srbije) proširila svoju kontrolu na čitavom prostoru evropske Turske - do Soluna. U toku Drugog svetskog rata albanski balisti su verno služili Hitleru, a danas to otvoreno čine prema SAD. I kao što je Abdulhamid Drugi, turski sultan i kalifa (verski poglavar svih muslimana), koristio Kurde u Maloj Aziji za progone i pokolj Jermena, tako je on koristio albanske muslimane u evropskim provincijama Turske za slamanje pobuna Srba, Bugara i Grka. Danas su Albanci i Šiptari instrumentalizovani u razbijanju srpskog integruma, kao poslednjeg bastiona u posedanju Balkana od strane aktuelne svetske sile.

Zbog zasluga Albanaca u učvršćivanju austrougarske vlasti na jugu Balkana, Austrija je pomogla nacionalnom osvešćavanju i integrisanju Albanaca sve tri konfesije, razvoju "albanske" kulture, latiničnog pisma, njihovog političkog organizovanja, što je i kulminiralo osnivanjem albanske države 1912. godine pod austrijskim patronatom.

Austrijski naučnici su čak nastojali da Albancima pribave istorijsku tradiciju, koju oni nisu imali, dokazujući da su oni potomci Ilira. Naravno, formiranje neutralne Albanije za Austriju je značilo sprečavanje izlaska na more Srbiji i udruživanja balkanskih zemalja.

Slično se ponašala i Italija u toku Drugog svetskog rata, kada je potpomagala pokret "Velike Albanije" tako da je kod većine Albanaca stvoreno uverenje da će fašizam obezbediti promenu albanskih granica. Prizrenska liga (1943), kao vojnopolitička organizacija, stvorena je za odbranu oblasti pripojenih Albaniji 1941. godine.

FORMIRANE albanske fašističke vojne formacije, među kojima i 21. SS divizija "Skenderbeg", pokazale su svu patološku opsednutost odbranom "etničke Albanije". NJihovo delovanje na Kosmetu uzrokovalo je istrebljenje i iseljenje desetine hiljada Srba u toku rata. Na njihovo mesto doseljavali su se Albanci iz Albanije.

Albanizacija Kosova i Metohije do krajnosti je zaoštrila odnose između Srba i Albanaca. Zbog toga je samo u periodu 1941. do kraja 1987. godine sa Kosova i Metohije iseljeno preko 500.000 Srba i Crnogoraca. U periodu od 1961. do 1987. na teritoriju "užeg" dela Srbije... sa Kosova i Metohije doseljeno je oko 130.000 lica srpske i crnogorske nacionalnosti. Uz pomoć Nemaca, sa Kosmeta je u toku rata iseljeno oko 100.000 Srba.

Tragedija je što su fašisti i komunisti zajedno radili na razbijanju Jugoslavije i iseljavanju Srba sa Kosmeta. Tako je i "sekretar oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju Miladin Popović izjavio da su naseljenici stub srpske hegemonije na Kosovu i Metohiji, što je značilo da ih treba ukloniti u pogodnom trenutku". Tada nije čudno što je Tito zabranio povratak srpskih iseljenika na Kosovo i Metohiju, a taj zakon, nažalost, još nije suspendovan.

Primena dvostrukih standarda, kad je u pitanju rešavanje krize na Kosovu i Makedoniji, objašnjiva je sa aspekta buduće pozicije Makedonije na geopolitičkoj karti Balkana. Naime, radna grupa za Balkan američkog Saveta za spoljnu politiku prihvatila je predlog makedonske opozicione Demokratske partije, koji glasi:

"... Rešenje problema na Kosovu ublažilo bi etnički konflikt u Makedoniji. Ali, rešenje za Kosovo... mora biti doneto u okviru Jugoslavije kako se ne bi destabilizovala Makedonija". Drugim rečima, u slučaju otcepljenja i nezavisnosti Kosova i Metohije to isto bi odmah zahtevali i makedonski Albanci, što bi dovelo do raspada Makedonije, a to već nije u interesu SAD. Dakle, opet orvelovski prilaz - svi smo jednaki, ali su neki "jednakiji". Razlog za takvo protežiranje Makedonije jeste uloga makedonskog prostora u razmeštaju baza NATO (SAD) u okviru prekrajanja geopolitičke karte jugoistočne Evrope.

Zbog toga pomenuta radna grupa za južni Balkan savetuje: "Od naročitog je značaja da međunarodna zajednica potpuno jasno izrazi podršku Makedoniji, kao državi i kao naciji, ali na takav način da se to ne shvati kao oslobađanje vlade od njene obaveze da pruži veće mogućnosti za demokratsko učešće i izražavanje nacionalnih i kulturnih posebnosti albanske manjine (i drugih) u Makedoniji". Pri tom se izričito navodi da je važno da SAD podrže teritorijalni integritet Makedonije, budući da je "jaka, stabilna i demokratska Makedonija od ključnog značaja za stabilnost južnog Balkana".

Sličnu podršku teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije, a pogotovu Srbije, nikad i nigde nije formulisala nijedna zapadna ni prozapadna država niti "radna grupa". Otuda se može reći da je rešenje za Kosmet formulisano Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 maksimum koji je u današnjoj konstelaciji snaga bilo moguće postići. S obzirom na predviđeno rešenje o podeli Jugoslavije na interesne zone Nemačke i SAD, može se reći da je ta rezolucija bar privremeno osujetila takve namere u delu koji se odnosi na Srbiju. Upadljiva je, ipak, razlika u predlaganim rešenjima albanskog pitanja u Srbiji i Makedoniji. Tamo se ne dopušta binacionalizam, koji bi po američkim stručnjacima "povećao a ne umanjio zasićenost politike pitanjima nacionalnog identiteta". Zato se Makedoniji preporučuje unitarna država bez manjinske autonomije ili federacije, iako Albanci čine čak 22,9 odsto ukupnog stanovništva Makedonije.



DVOJNI STANDARDI

DVOSTRUKI aršini kojima se meri situacija u Srbiji i Makedoniji doveli su do apsurda da se za Albance u Jugoslaviji, kojih (prema proceni popisa iz 1991) ima oko 16,5 odsto stanovništva, ultimativno zahteva najmanje status federalne jedinice ("autonomija 1974. plus"), dok položaj Albanaca u Makedoniji treba rešavati u skladu sa "vizijom pluralističkog civilnog društva", koje pripadnicima etničkih manjina obezbeđuje samo individualna prava, bez teritorijalne autonomije.
(NASTAVLJA SE)