Seobe pod pritiskom

Piše: Miroslav ZARIĆ
SRPSKI akademici, koji su se, krajem prošle godine, pojavili kao svedoci odbrane, na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu, izjasnili su se o gotovo svim istorijskim podlogama za optužbu protiv bivšeg predsednika Srbije i SRJ. Uz glavne teme - srpski hegemonizam i stvaranje "velike Srbije", uticaj Memoranduma SANU na razbijanje bivše Jugoslavije i amandmane na Ustav Kosova, koji su ukinuli autonomiju ove pokrajine - akademici su se, u ulozi neposrednih učesnika događaja vezanih za optužbu protiv Miloševića ili kao istorijski eksperti, suočili i sa znatno "sitnijim" dilemama, koje su pred njih postavljali optuženi ili zamenik glavnog tužioca Tribunala DŽefri Najs.

Najveći deo ovog velikog časa iz istorije odnosio se na događaje oko Kosova, jer je najviše istorijskih pitanja pokrenuto povodom tzv. "kosovskog dela optužnice", koju je bivši glavni tužilac Luiz Arbur prvu podigla protiv Miloševića.

Jedna ideja, čije se poreklo meri četiri decenije, a koja je gotovo uzgred pomenuta, izuzetno je i danas aktuelna. U nastojanju da dokaže kako su vodeći ljudi u Srbiji, još 1968. godine želeli i zagovarali podelu Kosova, Najs je podsetio da se za to, na Plenumu SKS, u maju te godine, zalagao Dobrica Ćosić.

PROTERIVANJE SRBA

NA pitanje koje je postavio istoričaru dr Slavenku Terziću - je li tačno da je Dobrica Ćosić, još tada imao na umu podelu Kosova između Srbije i Albanije - tužilac je dobio negativan odgovor. To ga, međutim, nije obeshrabrilo da nastavi sa daljim pitanjima:

- Je li to Ćosić i dalje tvrdi da je podela realnost, odnosno jedini realni ishod za rešenje pitanja Kosova i Metohije?

- On to pitanje postavlja poslednjih godina, sa čime se ja ne slažem, jer zašto bi se jedna zemlja odricala dela suvereniteta na svojoj teritoriji!?

- Imam dokaze da je Ćosić to imao na umu još te 1968. godine - trijumfalno je dobacio tužilac.

- Gde je tako nešto pomenuto? - uzvratio je svedok i odmah dobio opomenu kako on nije taj koji može da postavlja pitanja.

Isto pitanje Najs je postavio i narednom svedoku akademiku Mihajlu Markoviću:

- Da li ste ili niste predložili ili pripremili raspravu o mogućnosti podele Kosova, tako da severni deo ostane sa Srbijom, a ona južna i siromašnija polovina pripadne Albancima?

- Ne znam, gospodine Najs, odakle vam takva informacija - odgovorio je Marković. - Ja sam se protivio takvom stavu, dok je moj kolega sa akademije Dobrica Ćosić bio njegova pristalica. Nikad nisam bio za tako nešto i čak sam kritikovao predsednika Akademije, gospodina Despića, kad je poslušao Ćosića i napisao 1990. godine jedan članak u kojem je razradio ovu ideju o podeli.

Paralelno sa ovim pitanjem, na suđenju je postavljeno i pitanje migracije Srba sa Kosova. Svedok optužbe Odri Bading nije odgovorila potvrdno, kad je Milošević upitao - pripisuje li odlaske Srba iz Pokrajine zastrašivanju od strane Albanaca?

- To i nije sasvim tačno - odgovorila je Amerikanka. - Ono što sam rekla i u svojoj doktorskoj disertaciji i u svom izveštaju za tužilaštvo, jeste da se motivi srpskih i crnogorskih familija, koje su napuštale Kosovo, moraju shvatati pomešano, jer su ulogu u tome imali ekonomski faktori, ali isto tako i zastrašivanje.

A kako je delovao ovaj čisto ekonomski faktor, kako ga je konstatovala ekspert optužbe, najbolje pokazuje odgovor akademika Mihajla Markovića na molbu Miloševića - da opiše pritisak koji su albanski nacionalisti vršili na Srbe i Crnogorce.

- Zahtevali su od njih da prodaju svoje kuće i odu. A ako neko to ne bi učinio, bio bi izložen nasilju. Ubijali su im stoku, oštećivali kuće, a događala su se i silovanja. Kao rezultat svega, stotine i hiljade Srba su, u to vreme, napustile Kosovo.

U VREME RANKOVIĆA

MARKOVIĆ je ovo vreme locirao još dok su Tito i Aleksandar Ranković držali "gvozdenom pesnicom" Kosovo, a period koji je nastupio nakon uklanjanja Rankovića, nazvao "etničkim čišćenjem". Rankovićevo ime je više puta pominjano na suđenju, kao primer lošeg postupanja prema Albancima.

- U svojoj doktorskoj tezi kažete da je Rankovićeva služba bezbednosti bila surovija prema Albancima, nego prema Srbima, nekadašnjim četnicima ili tzv. informbirovcima? - upitao je Badingovu Milošević.

- Tačno, to je istina.

- Dobro, a zašto onda govorite u svom ekspertskom izveštaju samo o zloupotrebama ove službe na štetu Albanaca, navodno motivisanih nacionalizmom?

- Nije baš tako, jer sam ukazala i na proganjanja Staljinovih sledbenika, nakon raskida Tito-Staljin, 1948. godine.

A kako je deo teritorije uže Srbije svojevremeno pripojen Kosmetu, ispričao je pred sudom istoričar dr Slavenko Terzić:

- Bilo je to 1959. godine i akademik Dobrica Ćosić mi je rekao da su se njegovi zemljaci u Leposaviću oko toga pobunili. Kad je Ćosić, kao poslanik, otišao do Jovana Veselinova da protestuje, ovaj mu je odgovorio: "Kako možeš tako, kad je to deo pod šumom, a drugovi sa Kosova nemaju ogrev?!"

Granica je tada, objasnio je dr Terzić, pomerena 42 kilometra.

ETNIČKO ČIŠĆENJE
APSURD teze dr Odri Bading - da su se Srbi podjednako iseljavali sa Kosmeta iz ekonomskih razloga, kao i zbog zastrašivanja Albanaca, pre nastupa srpskih akademika, pokazao je još svedok odbrane Vukašin Jokanović.

- Ne slažem se sa ovakvim ublažavanjem problema iseljavanja Srba sa Kosova - odgovorio je Jokanović DŽefri Najsu, kad mu je Englez predočio ovu tezu optužnice.

- Albanci su plaćali mnogo para za srpsku zemlju i kuće, pa je bilo teško odbijati takve ponude - nastavio je tužilac. - Je li i to bio jedan od uzroka iseljavanja?

- Najpre se tražila kupovina imovine najuglednijeg domaćina u selu. NJemu se nudila i najveća cena, a ona je potom padala sa svakom novom kupljenom kućom. Poslednje su davane u bescenje i sela bi, na kraju ostajala etnički čista. Ovakvim razbijanjem nacionalnog kolektiviteta i stvaranjem nesigurnosti, etnički je očišćeno 700 sela na Kosmetu.