Slika lepe Đurđine

PREDSEDNIK srpske vlade Nikola Pašić radio je u svom kabinetu i u tom času sekretar mu je uručio pismo. Poruka je stigla iz Trsta i Baja je odmah osetio, pod prstima, da je pored papira u koverti i ona važnija pošiljka - fotografija Đurđine Duković, koju su mu ugledni Srbi preporučili za suprugu. Lepa, izobražena, čita knjige i piše pesme, a uz to ćerka bogatog tršćanskog trgovca žitom. Pri utovaru pšenice, rodila se u Harkovu, jer je sa ocem na put pošla i njena trudna mati. Otvorio je pažljivo kovertu i našao fotografiju. Na njoj je bila i posveta: “Dragom i poštovanom gospodinu Nikoli Pašiću, slavnom i velikom Srbinu, iskreno i od srca - Đurđina”
- Kako gospođica piše “iskreno i od srca”, a nije me ni videla? Takve su danas jevropske gospođice, slobodne u ponašanju za razliku od naših koje samo što ne nose feredže... Dobro, videla je možda moju sliku u novinama, ali to je nešto drugo. Mora da je onaj tamo Aničić mnogo nacifrao o meni kad sam već u devojačkom srcu i opet pominje veliki miraz. Pa, ne ženim se ja zbog novca! Ali, ako joj otac tako bogat kao što se priča, onda treba uz ćerku dati, ovaj, za početak novog života.
Pašićevo meditiranje nad pismom koje iščitava prekida ponovni ulazak sekretara.
- Gospodin Protić želi da vas vidi važnim povodom.
- Jesam rek’o da me ne prekidaš? - reče strogo Pašić, postiđen što je zatečen nad pismom i fotografijom devojke. - Nije valjda zemljotres?
- Nije zemljotres, gospodine predsedniče, nego gospodin ministar Stojan Protić veli da je hitno i neodloživo...
- Što odmah ne kažeš da je Stojan. Nek’ uđe.
BAJO, šta da radimo sa ovim ludim Obrenovićem? Kraljica Natalija nastoji da se na svaki način vrati u zemlju, a tome se najenergičnije protivi grof od Takova, ekskralj i njen bivši suprug Milan.
- Ovaj, Stojane, za Srbiju bi najbolje bilo da Milan ode, a da se Natalija ne vrati. A šta joj toliko zapelo kad se de jure i de fakto razvela od muža joj Milana?
- Bore se za uticaj ne mladog kralja. Za koga se opredeli sin, taj će uživati velike privilegije... I još nešto, kad reče da bi za Srbiju bilo najbolje da je Milan napusti. Hoće da ode iz zemlje, ali pod uslovom da mu se isplati dva miliona dinara.
Pašić poskoči sa fotelje i lupi se dlanovima po butinama.
- Dva miliona?!
- Za taj novac se nikad ne bi vratio.
- Da mu poverujemo na reč, tom verolomniku i lažovu! Ne dam pare! Treba cela Srbija da radi za tog kockara, lumpova i ženskaroša. Ceo Beograd gleda njegov fijaker pred Artemizinom kapijom. A i ona je jaka mustra - muž diplomata, rodila petoro dece, pa se kao to “zaljubila” u drtinu Milana. jok, Stojane, ovaj, njega ćemo najuriti bez dinara.
- Nudi ugovor sa potpisima i overen na najvišem mestu.
- Znaš li, Stojane, koliko oružja možemo da kupimo za taj novac?
- Ispisao bi se i iz našeg podanstva, pa u zemlju ne bi mogao bez pasoša njegove nove domovine, a to bi zasigurno bio Beč.
- Kad su iskali tu, skoro, pomoć iz Narodnog pozorišta, nisam im dao i rekao sam da za taj novac mogu da kupim mitraljez. Naljutili se glumci, ali valjda je rat za oslobođenje braće na Kosovu i u Maćedoniji preči od komendije... Daće njemu podanstvo njegov prijatelj Franja Josif.
- Bajo, sve dok je Milan u Beogradu, mi, radikali, u velikoj smo opasnosti. I sam znaš koliko nas mrzi i stalno huška mladog kralja protivu nas.
- Mrzi on nas, ali mrzimo i mi njega... Ne treba nam ni Natalija. Ona bi da vlada preko njenog Saše! Dva miliona, dva miliona... Bi li smanjio?
- Tražio je tri, pogođeno je za dva.
- Kako pogođeno, s kime?
- Sa Lazom Pačuom... I on umalo nije dobio fras, al’ kad je malo bolje razmislio, izračunao je da boravak Milanov u Beogradu mnogo više košta državu od njegove otpremnine.
E, AKO je Paču izračunao, onda... Ali, ovaj, mi taj novac nemamo u budžetu.
- Naći će se pare, važno je da se mi zauvek kurtališemo te bitange.
- I ja tako mislim... Taj sporazum s Milanom mora da se napravi u velikoj tajnosti da se ne brukamo pred narodom i svetom.
- Narod bi nas ispljuvao kad bi čuo s kolikim smo mizraom ispratili njegovog dindušmanina.
Pašić ustane, šeta po kabinetu, lomi ruke, a potom menja temu.
- Kad reče miraz, pa nije Milan udavača!
- Nije ni Artemiza, pa eto...
- Ovaj, naš prijatelj Laza Aničić, znaš, sinovac našeg druga Gavre pogubljenog na Kraljevici u Timočkoj buni...
- Znam Gavru, mučenika, kako ne bih znao, a i Laza je čestit čovek, na strica.
- Pis’o mi Laza iz Trsta da u Dukovića ima udavača koja bi rado pošla za ovaj, onaj, za Nikolu Pašića. Pa, sad, mislim, ako oteramo Milana, da dovedemo mladu. Šta bi rekli naši drugovi i prijatelji, ako bi se rešio na taj korak?
- Na ženidbu ili na Milana?
- Tiho, bez halabuke i novina. Samo da osvane kratka vest da se Nikola Pašić oženio tom i tom i da je venčanje obavljeno, ovaj, u Trstu. Imamo našu veliku crkvu, pa tamo se ispovedimo i umro naš učitelj Svetozar. Reci, Stojane, kao drug drugu, kako na to gledaš?
Protić ustane i zagrli Pašića.
- Bajo, mili druže moj, dopusti da ti ja prvi čestitam. Želim ti mnogo sreće u braku i mnogo dece.
(NASTAVLjA SE)

VENČANjE U FIRENCI

- POŠTOVANA i lepa gospođice Đurđina, ja sam duboko dirnut vašom pažnjom i lepim rečima ispisanim na poslatoj fotografiji. Uzvraćam vam svojom slikom i nadam se skorom viđenju i upoznavanju... S iskrenim poštovanjem i divljenjem - Nik. P. Pašić.
Nikola i Đurđina su se venčali u Firenci, u ruskoj crkvi, a ne u Trstu, u srpskoj, jer je tako želeo mladoženja, da se ne bi mnogobrojni Srbi, koji žive u Trstu, sjatili na dan venčanja.

NARUDžBENICA

KNjIGU "Pašić i četiri kralja" (od 320 strana) Živorada Lazića objaviće početkom marta "Zograf". Pretplatna cena je 300 dinara, plus PTT troškovi. Knjiga može da se naruči kod izdvača: IP "Zograf", Majora Gavrilovića 1, 18000 Niš, ili na telefone (018) 257-110 i (011) 620-294.