Baji Rusi veruju

NE bi zadugo, a Pašiću stiže poziv od mlađanog kralja da dođe u dvor na audijenciju. Supruga mu Đurđina pogađala: Nikola, dobićeš mandat za sastav nove vlade, hoćeš li ga prihvatiti? Pašić nešto uvijao, zavijao po svom običaju, pa se onda pozvao na svoje stranačke drugove, s njima će razmotriti da li je prilika, ali da se pod nekim ubedljivim izgovorom drži po strani. NJegovi radikali su se podelili: ako uzme, kajaće se, ako ne uzme, kajaće se. Kao u tamnom vilajetu. Pa Srbija je po mnogima to i bila u ovim neizvesnim godinama.

U određeni čas Nikola Pašić se pojavio pred Aleksandrom Obrenovićem Petim.

- Gospodine Pašiću, čujem da ne odobravate što sam otpustio namesništvo i pre punoletstva preuzeo krunu. Zašto, pa ja sam sasvim zreo da vršim kraljevsku vlast, a stižu mi iz svih krajeva Srbije depeše pune podrške. Narodu je dosta dvovlašća, a dva namesnika se nikako nisu omogla složiti oko trećeg. Pri pomenu vašeg imena, vrlo su se ružno o vama izrazili namesnici i ministri. Uzalud sam ih opominjao da imate najviše poslanika u skupštini i podršku naroda. Zar vam je zaist a žao takvih političara?

- Ja sam, veličanstvo, dao vama čvrsto obećanje da ću vam verno služiti. Zahvaljujući vama ja sam pomilovan i dopušteno mi je nakon toliko godina mučnih i teških da se vratim u otadžbinu.

- Nisam više podnosio njihova trvenja. Meni su potrebni umni ljudi kao što ste vi.

Pašić ustade i ponizno se nakloni zahvaljujući gestom na kraljevu pohvalu. Prihvatiću mandat, kresnu svitac u njegovoj svesti.

- SVE što činim, činim za dobro naše napaćene Srbije. Jesam mlad, ali sam prošao kroz teška životna iskustva. I sami znate u kakvoj sam porodici rastao. Uostalom, i car Dušan je bio mlad kad se borio na Velbuždu i izvojevao veliku pobedu, ali za razliku od cara, ja neću mog oca zatočiti i otrovati, kako pišu pojedini hroničari.

- Ali mu nećete dozvoliti, ovaj, ni povratak u Beograd.

- Ne, nikako! Dobio je šta je tražio i neka se provodi u Beču i Parizu, a nas neka ne dira... Pozvao sam vas da mi u ovom teškom trenutku pomognete.

- Na usluzi, vaše veličanstvo.

- Pošto ste se protivili mom dolasku na presto pre punoletstva ne mogu vam poveriti mandat za sastav nove vlade, ali vas neću ni penzionisati. Još ste mladi i jaki za mirne dane. Potrebni ste Srbiji. I zato vas najljubaznije molim da primite mesto srpskog poslanika u Petrogradu. Moj otac nije omiljen kod Romanovih, jer ga Rusi smatraju čovekom bečkog dvora, što, ruku na srce, i jeste. On to i ne krije. A meni je stalo da sa Rusima ostvarim blisko bratsko prijateljstvo, da se zbližimo kao što smo se naši zajedno u ratovima protiv Turske. Mislim da je za Srbiju vaša misija u Petrogradu važnija od svakog ministarskog portfelja i da niko ne može više učiniti na tom putu zbliženja od vas.

Pašić je ćutao i gladio bradu. Razmatrajući sve ponude koje ga očekuju u dvoru nije ispustio i tu mogućnost. Da je bilo koje drugo poslanstvo, odbio bi bez oklevanja, ali Rusija je njemu bila potrebnija nego kralju. I na kraljevo ponovno pitanje:

- Dakle? - Pašić je odgovorio:

- Veličanstvo, za dobro Srbije i za uznapredak dinastije, svakog zadatka koji mi vi poverite rado ću se prihvatiti i potruditi se da ga izvršim što bolje mogu. Koliko mi duhovne i fizičke snage dopuštaju. S Rusima nam je neophodno potrebno čvrsto prijateljstvo, pogotovo ako se uzmu u obzir pretenzije Habzburga na Balkan i Srbiju.

- Drago mi je da to čujem od našeg najvećeg i najuglednijeg političara. Nemam nikakvih posebnih uputstava za vašu diplomatsku misiju osim da vam poželim srećan put u Petrograd.




Sklanja te da omogući nesmetani povratak Milanu, govorili se jedni stranački drugovi. Ne, to je mudar potez, jer samo Pašić može zbližiti Rusiju i Srbiju. Baja se razume s Rusima, kada će mu Romanovi i vlada možda zameriti što se u mladosti na studijama u Cirihu družio sa revolucionarima, pa i sa samim Bakunjinom. Verovatno će mu progledati kroz prste taj njegov socijalistički zanos u mladosti po onoj staroj - mladost-ludost! Dakle, putuj, vođo, na dobro otečestva i svekolikog srpstva, kako onog u Srbiji, tako i onog koje još ropće pod turskim igom u Staroj i Južnoj Srbiji.

U RUSKOJ prestonici Nikolu Pašića dočekali su raširenih ruku, pošto se tajna služba već ranije interesovala za njegovu pojavu i dojavila tamo gde treba da stiže vatreni rusofil. Ruski uticaj na Balkanu će ojačati i otrgnuće Srbiju iz austrougarskih kandži. U dogovoru sa kraljem, Pašić se dovijao ne bi li dobio kredit za oružje. Valjalo je naoružati srpsku vojsku modernim naoružanjem. Iz tog vremena ostala je zapamćena jedna anegdota. Na dan proglašenja Srbije za kraljevinu, 22. februara, Pašić je priredio prijem za petrogradsku gospoštinu, ministre, generale i diplomate, u srpskom poslanstvu. Nudio je samo skromna pića:

- Pazvoljte, vot turecko kofe, vot serbskaja šljivovica.

Gospoda su ispijala ponuđeno piće i čekala jela kakva se služe na sličnim svečanostima, ali osim kafe i rakije ništa nije stiglo na trpezu. LJuti su bili ugledni Petrograđani i napuštali su prijem smrkinutih lica, a poneki su i glasno negodovali.

- Auh, gospodine Pašiću, ala se obrukasmo - primetio je sekretar poslanstva Milorad Pavlović, zvani Krpa.

- Ovaj, kako to mislite, gospodine Pavloviću, da smo se obrukali, pa nikakvog skandala nije bilo?

- Kod bugarskog poslanika trpeza je bila prepuna: losos, ribe razne, kavijar, bugarska jagnjetina, šampanj, a mi Rusima ponudli samo šljivovicu i kafu.

- Ovaj, onaj, Bugari su dobili kredit za oružje, pa mogu da ugoste zvanice, a mi tek tražimo. Pa ako iznesemo bogato i mnogo raskošno onda Rusi mogu reći: - Šta će Srbima kredit za oružje kad imaju topliko skupih jela i pića?



KRATKO U RUSIJI
PAŠIĆ nije dugo boravio u Rusiji. NJegovu uspešno započetu misiju prekinuo je telegram iz Beograda: "Vratio se kralj Milan na poziv svog sina, kralja Aleksandra, i naimenovan za komandanta srpskih oružanih snaga. Grof od Takova postao je srpski generalisimus!" Pašić je uzvratio telegramom da podnosi neopozivu ostavku na mesto srpskog poslanika. Vratio se u Beograd da se još jednom uhvati u koštac sa demonom Srbije, kako je nazivao svog nepomirljivog neprijatelja Obrenovića Četvrtog.

Ali, iste te godine njegovu kuću je obasjala velika radost: posle dve ćerke, Đurđina je rodila sina. Dao mu je ime po svom dedi Radomiru koji je iz Maćedonije prebegao u Srbiju.
slik.

(NASTAVLJA SE)