Raport kod Apisa

Piše: Živorad LAZIĆ
PRI samom rukovanju pred kralja i Pašića iskrsnu kapetan Dragutin Dimitrijević Apis. Očigledno ga je neko obavestio da je kralj u poseti Pašiću.

- Kapetan Dimtrijević! Zar niste u bolnici? - upita kralj.

- Veličanstvo, tražio sam vas u dvoru, ali su mi rekli da ste u šetnji. Zahtevam da hitno rešite stvar koja ne trpi odlaganje. U Nišu se među oficirima kuje kontrazavera s ciljem da sve nas, koji smo izazvali prevrat, izvedu pred sud. Tražimo da se svi ti oficiri najure iz vojske i kazne - vikao je Apis, još bled od rana i ležanja u bolnici, ali jak duhom. - Zbog njih sam ustao iz bolničkog kreveta!

- Izvol`te sutra ujutru u dvor da o tome rešavamo - reče kralj pomirljivo i pogleda u Pašića, koji klimnu glavom i promrlja:

- O tome ne treba razgovarati na ulici. Ovaj, kralj se moli, kralju se ne naređuje!

- Pašiću, da ćutite!... Sutra može biti kasno. Tok istorije odlučuju ponekad sati... Evo, štampali su oglas i rasturaju ga po vojci.

Pašić pokuša da se neopaženo povuče u kuću, ali Apis strogo naredi:

- Ostanite i vi, Pašiću, treba da čujete, kao što sam i ja čuo da ste protiv nasilja u politici... Da, naročito, treba biti uviđavan prema protuvama i ludacima kao što su Draga i njena braća koji su, u stvari, vladali Srbijom. Evo, šta poručuje kontrazavera - izvuče kapetan Apis iz džepa papir i poče da čita: "Gospodo drugovi! Kao što je poznato, u zoru 29. maja ove godine... Pri ovom događaju neki od njih umrljali su se još maroderstvom i običnim ubistvom... Polazeći sa gledišta idealnosti svetinje vojničke zakletve, itd... trebali su još pre samog izvršenja skinuti sa sebe znake zakletih oficira, ali kad su bili propustili ranije, itd... mir i ugled otadžbine, novog Kralja, vojske i našeg oficirskog kora, imperativno su nalagali da to učine po izvršenju... Svojim drskim postupcima prilikom postavljanja kraljevih ađutanata i ordonansa, a u najnovije vreme i maršala dvora, stvaraju se ne samo korupcije je vojsci nego još anarhija i janičarstvo, itd., itd... Eto, zato vas, gospodo drugovi, imenom Otadžbine, imenom časti, imenom ljubavi prema nezavisnosti slobode Srbije, preklinjem, udružimo se bez obzira na čin, rang i položaj i tako udruženi ne odstupimo i tvrdo zahtevajmo: - Mundire dole, oni ili mi!" - završi čitanje, pa nastavi unosiće se kralju u lice: - Tako, dakle, veličanstvo, odužujete svoj dug prema časnim oficirima koji su vas doveli na presto.

- Gospodine kapetane, kunem se da o tome ne znam ništa! Šta vi od mene hoćete?

- HOĆU da ih ja lično pohapsim i to - odmah. Ovde su njihovi potpisi, ima ih 25, ali pretpostavljam da ih ima još koji se nisu potpisali, ali im pružaju podršku. To je pobuna.

- Pa, vidite to sa ministrom vojnim Putnikom.

- Neću ja to ni sa kime da vidim! Mi smo vas na presto doveli, mi ćemo vas sa prestola najuriti, ako ovako što dopuštate u vojsci. Ovo je upereno protiv cveta srpskog oficirskog kora. Prvo traže da nas degradirate, a onda će zahtevati i naše glave. E, ne može!

Kralj je zaprepašćeno žmirkao i kao da je tražio pomoć od žandarma koji je stajao nedaleko i opominjao građane da ne zastaju i prisluškuju. Pašić se pribra i tiho reče:

- Gospodine Dimitrijeviću, veličanstvo s tim nema ništa, a rekao bih ni vlada.

- I vas smo siti, Pašiću! Nama niste potrebni, ali ste potrebni ludoj Srbiji koja glasa za takve kao što ste vi! I vas smo pustili da krenete prema vlasti, ali možemo vas i oterati sa vlasti.

- Ne znam šta sam vam ja skrivio, pa, ovaj, dobro znate da sam propatio pod Obrenovićima kao niko moj.

- Patili ste, ali ste im se i prodali - sipao je uvrede žestoko oficir. - Na čemu smo, veličanstvo?

- Izvidite celu stvar i preduzmite šta treba - popusti kralj, ne bi li se što pre spasao bede.

- Želim vaše pismeno ovlašćenje kao glavnokomandujućeg.

- Svratite u dvor pre polaska u Niš.

- Razumem - salutira oštro Apis, okrete se i pođe brzim korakom, a iz mraka obližnje kapije istrčaše i pridružiše mu se oficiri Petar Živković i Antonije Antić, zaverenici i prvi ađutanti-pratioci prinčeva Đorđa i Aleksandra pri njihovom dolasku u Beograd.

- Čuste li kako oficir razgovara sa kraljem - požali se Petar, a Pašić mu uzvrati na isti način:

- Vama je, ovaj, pretio, a meni je pretio i vređao me... S njim ćemo muke imati. Laku noć, veličanstvo.

U ORAŠCU 14. februara kralj se sa prinčevima, Đorđem i Aleksandrom i vladom, poklonio senima hrabrih ustanika i dedi voždu Karađorđeviću.

- Trebalo bi ovo mesto dostojno obeležiti - reče kralj pokazujući Marićevića jarugu. - Dobro ranije, za vlade Obrenovića, svetilište je bilo Takovski grm, a sad će ova jaruga razgorevati maštu naše omladine i radoznalog sveta.


- Takovski grm je pogodio grom i spalio ga sasvim. Takovci su posadili novi hrast, ali njega je skršila oluja. Predskazanje se ostvarilo, a o tome je pisao Pera Todorović, vaš drug - reče predsednik vlade đeneral Sava Grujić.

- Ovaj, on je naš bivši drug - dodade Pašić.

Na Tribini u Topoli kralj sa prinčevima i vladom stajao je na tribini ispod velikog Karađorđevog portreta, a ispred uz zvuke vojne muzike marširale su gardijske jedinice.

"Marširala, marširala kralja Petra garda", pevala je vojska.

"Čika Pera jaše konja bela, za njim ide Srbadija cela", pevala je povorka Šumadinaca.

Devojke, obučene u narodne nošnje, zasule su kralja i prinčeve zimzelenim grančicama i slatkim osmesima.

U topolskoj crkvi služen je pomen Karađorđu.

Prošavši kroz ceo ceremonijal proslave, kralj je krenuo u šetnju i praćen vladom stigao na vrh Oplenca. Gledali su panoramu sa visa, naslađivali oči brežuljcima i udolinama.

- Voždovo telo dvaput su selili iz groba u grob. Otac mi počiva u Beču. Žena na Cetinju. Rasuti su Karađorđevići na sve strane. Ako Bog da, ovde ću podići crkvu i mauzolej da svi budemo na okupu mrtvi, kad već nismo mogli za života. Ovde negde je bio postavljen Karađorđev top "aberdar" koji je pucnjevima objavljivao narodu da nailazi turska vojska. Više neće pucati top, nego će zvoniti zvona, a njihov jek će se čuti nadaleko. I neka Bog bude milostiv da uvek objavljujemo radost!

Kralj se prekrsti, a i ostali prineše tri prsta čelu, ramenima i grudima.

- Veličanstvo, oprostite, ali vam moram reći da u budžetu nema novca za gradnju crkve - javi se ministar finansija Lazar Paču.

- Zadužbinu ću podići svojim sopstvenim novcem - odgovori mu Petar.

KAKO LAZA SPAVA

PAŠIĆ se sasvim približi kralju i reče mu tiho, samo on da čuje:

- Veličanstvo, Lazar Paču spava sedeći.

- Zašto?

- Da mu ne ispadne neka para iz džepa... Zato ne računajte na njega.

Kralj se nasmeja, na čuđenje svite koja se pitala šta je u ovom svečanom i pobožnom trenutku nasmejalo ozbiljnog monarha.

(NASTAVLJA SE)