Bugari traže mir

Piše: Živorad Lazić
PRESTOLONASLEDNIK Aleksandar ušao je u kabinet predsednika srpske vlade Nikole Pašića, vidno uzbuđen. Mlađi sin Petrov se po temperamentu razlikovao od brata Đorđa: umeo je da se uzdrži i da sačeka pravu priliku za uzvratni udarac. Ali, ovog puta mu je prekipelo:

- Gospodine predsedniče, Bugarska traži od vrhovne komande da se naša vojska povuče sa makedonskih teritorija koje joj pripadaju po ugovoru koji je potpisao naš ondašnji predsednik vlade Milovan Milovanović! To je za naše vojničke snage neprihvatljivo. Šta vi mislite, kakav je stav vlade?

- Visočanstvo, ovaj, Milovan im je mnogo obećao... Milovan je umro, a zajedno s njim sahranjen je i taj po Srbiju nesrećni ugovor.

Aleksandar se vidno razvedri, ali ipak napomenu:

- Međudržavni ugovori su sveta obaveza.

- Jeste, ali ni Bugari se nisu držali ugovora. Povukli su vojsku iz Makedonije, pre završetka vojne, a ni Jedrene nisu mogli osloboditi bez naše oružane pomoći.

- U vrhovnoj komandi vlada mišljenje da će Bugari pokušati silom da uzmu ono što im, po njihovom mišljenju, ugovorom pripada.

- Na silu ćemo odgovoriti silom, ali mi ne smemo nikako opaliti prvi metak - smiri premijer kraljevića.

I đeneral Živojin Mišić je takođe bio odlučan:

- Ako bi se ko našao u Vrhovnoj komandi koji bi pristao na ustupanje Bitolja Bugarima, dajem vam časnu reč da ću ga sopstvenim rukama vezati, a ja ću pozvati sve hrabre pukove da branimo Bitolj!

PAŠIĆ je pokušao da sukob dojučerašnjih saveznika reši mirno, diplomatski i zato je pozvao predsednika bugarske vlade Goševa da se sastanu u Caribrodu. Pozdravili su se bratski. Uostalom, Pašić nije zaboravio bugarsko gostoprimstvo kada je bežao od kralja Milana. I sestra mu je bila udata za Bugarina. Osudio je i rat 1885, kada je srpska vojska poražena kod Slivnice. U razgovoru u četiri oka, Pašić je ponovio da se nikako ne može sprovesti u delo ugovor koji je uoči izbijanja Balkanskog rata u ime srpske vlade potpisao Milovan Milovanović. Srpska vojska koja je svojom krvlju natopila svaku stopu Makedonije neće odustati. Doći će do oružane pobune, a i nacionalne snage bi dale snažan otpor.

Gošev je podsetio da se međudržavni ugovori moraju poštovati. I na kraju, Pašić je predložio da se nesporazum izgladi mirnim putem i da ceo slučaj predaju ruskom caru da arbitrira.
- Mir, po svaku cenu mir! - uzviknuo je Gošev. - Mir nema alternativu.
- Ovaj, dabome da nema, sem ako ne bidne drukčije, pa izbije rat - završio je Pašić svoju dvosmislicu.

Sa tog sastanka Pašić je otišao pravo u dvor i iznenadio kralja prvom rečenicom:

- Vaše veličanstvo, usled krupnih razmimoilaženja u pitanju naših odnošaja sa Bugarskom, prinuđen sam da podnesem ostavku vlade.

- Kakva su to krupna razmimoilaženja, gospodine Pašiću?

- Izvesni vojni i politički krugovi osuđuju moju politiku mirnog pregovaranja, traže prekid svih razgovora i da se spor reši oružjem. Dosta smo iskrvavili, potreban nam je mir!

- To mi je poznato, ali vi za vašu politiku imate moju punu podršku.

- Možda će nov predsednik naći bolje rešenje.

- Ne prihvatam vašu ostavku, gospodine Pašiću. Neumesno je u ovom trenutku izazivati krizu vlade koja ima poverenje većine u skupštini. Ja vas molim da nastavite i da mirnim putem sačuvamo one tritorije koje smo oslobodili.

- Nećemo uspeti bez podrške Rusije.

- Ja sam ruskom caru napisao da se mi moramo graničiti sa Grčkom i da Bugarska ne može na račun naš dobiti granicu sa Albanijom, jer su te oblasti od životnog pitanja za Srbiju.

- NAŽALOST, nas je Austrougarska pod ratnom pretnjom naterala da se povučemo sa mora na koje smo izbili preko Albanije.

- Mi ćemo na more preko Soluna i Crne Gore... Dakle, povlačite ostavku?

- U redu, radi reda i mira u zemlji, a i zbog vaše želje, smatrajte da nisam ni podnosio ostavku vlade.

- Hvala, gospodine Pašiću.

Bugarski kralj Ferdinand oterao sa vlasti miroljubivog Goševa i privoleo se militantnim generalima. General Savov je prednjačio u ratobornim izjavama. Srbi su izgubili pamet! Srbi liče na čoveka koji je iznenada došao do velikog nasledstva i ne zna šta radi. Srbima je potrebno još jedno kupanje u Slivnici! Ako ne dođu sebi, zbog Bitolja izgubiće Niš. Moraju do poslednjeg slova ispuniti ugovor, inače ćemo ih uništiti. Neće im pomoći Rusija, ni neki novi Kevenhiler koji je zaustavio pobedonosni pohod Batenberga 1885! - pretio je Ferdinand, a aplaudirala mu vojska. General Savov mu je obećao:

- Dajte mi odrešene ruke i ja ću celokupnu srpsku vojsku sa svim njenim oficirima i njenim celim generalštabom zarobiti najduže za 15 dana i ceo taj ološ u parovima doterati u Sofiju!

Ministar vojni, đeneral Savov dobio je odrešene ruke i grupa bugarskih vojnika je noću, podmuklo, upala u srpske šančeve i poklala srpske vojnike.

Pašić je uzvikivao:

- Dobra vest! Pobedićemo! Bugari su nas napali. Pobeda je naša.

I zaista Bugari su na Bregalnici potučeni do nogu. Ponudili su mir. Mi ćemo se miriti kasnije, kad dođemo do Sofije. Zbog mučkog napada prekidamo diplomatske odnose!

Bugarski poslanik je ispraćen iz Beograda. Uzalud je ubeđivao srpsku vladu da je napad kod Bregalnice izvršen bez znanja bugarske vlade.

OPRANA SRAMOTA SLIVNICE
PRED narodnim poslanicima Pašić je govorio:

- Gospodo narodni poslanici! Kosovo je osvećeno. Na Bregalnici je oprana sramota Slivnice. Srbija je proširena za 40.000 kvadratnih kilometara. Izlaz na Jadransko more nismo dobili preko svoje teritorije, ali ga imamo preko Crne Gore i preko Grčke u Solunu. Po hrabrosti svoje vojske, Srbija je danas najuglednija zemlja na Balkanu. Potpisali smo častan mir u Bukureštu ne ustupajući ni pedalj Južne Srbije, to jest Maćedonije. Ko drži Maćedoniju, gospodari Balkanom... Gospodo, Srbiji je sada potreban jedan dugotrajni mir kako bi se usredsredila na privredno i kulturno uzdizanje. Srpska vlada je uvek spremna da velikim silama olakša posao u pogledu saniranja prilika u Albaniji... Srpska vlada je ispunila austrougarski ultimatum i napustila albansku teritoriju u roku od osam dana. Srpska vlada se opredelila za mirotvoračku politiku.

Skupština je glasnim uzvicima i pljeskom odobravala Pašićevu politiku. Ali: čovek snuje, a Bog odlučuje.

(NASTAVLJA SE)