Puna kontrola - mala

Piše: Veljko LALIĆ

OBAVEŠTAJNA služba američke vojske 1942. godine angažovala je Roberta Mekdauela, jednog od najboljih poznavalaca prilika u Jugoslaviji i profesora moderne istorije Balkana na Mičigenskom univerzitetu. Postao je šef balkanskog odseka, a u avgustu 1944, kao pukovnik, spustio se u štab generala Draže Mihailovića.
Američka vojska namerno je Mekdauela poslala kod generala Mihailovića, jer je smatran za “ružičastog” (u američkom žargonu komunistu) koji se još 1942. zalagao da se vojna pomoć jednako dodeljuje partizanima, kao i nacionalistima, koje je vlada SAD tada jedino snabdevala.
- Molimo vas da u opštim crtama iznesete svoju ocenu doprinosa savezničkoj stvari i četnika generala Mihailovića i Titovih partizana? - jedno je od pitanja na koje je odgovorio Komisiji za pravedno suđenje Draži Mihailoviću:
- Na osnovu svih raspoloživih podataka, moje je mišljenje da su Nemci daleko više mrzeli Mihailovića nego Tita, više od njega zazirali i da je srazmerno više osovinskih trupa bilo na četničkoj nego na partizanskoj teritoriji. Ima jasnih dokaza da Tito i oni koji su za njega, preuveličavaju veoma njegov doprinos. Najznačajnija dela sabotaže osovinskih saobraćajnih veza napravili su četnici. I Mihailović i Tito dali su svoj doprinos savezničkoj stvari. Ali je jugoslovenski doprinos bio znatno umanjen građanskim ratom.
- Ima jasnih dokaza da je Mihailović bio spreman da svoje snage stavi pod angloameričku komandu i da sarađuje s Titom, dok ovaj nije bio rad da tako potčini stvar za koju se borio u ratu protiv Nemaca. Otuda, moje je mišljenje da je Mihailovićevo zalaganje bilo veće od Titovog i da je on srazmerno sredstvima kojima je raspolagao, postigao više.
MEKDAUEL pred Komisijom tvrdi “da je u njegovu dužnost spadalo da prijavi svaku pojavu koja bi se mogla protumačiti kao saradnja s Nemcima”, a zatim na direktno pitanje odgovara: - Nisam primetio nikakvo delo saradnje.
- Priroda pokreta koji je poveo general Mihailović naišla je na veliko nerazumevanje u inostranstvu - kazao je Mekdaeuel. - Nacionalistički pokret otpora protiv osovinske najezde izbio je spontano po celoj zemlji; kao i u američkoj revoluciji. Ustanici su svaki u svom kraju prvenstveno bili odani svom lokalnom vođi, a njih je bilo na hiljade. Uloga Mihailovića bila je da pokuša da poveže njihovu delatnost i iskreno se osećao pogođenim zbog strane propagande koja je pogrešno tumačila njegov stav. General Mihailović je imao punu kontrolu samo nad svojom malom grupom i snagama nekolicine drugih vođa. Imao je delimičnu kontrolu nad mnogobrojnim drugim četama čije su starešine usvojile opštu generalovu strategiju, a nad izvesnim četničkim bandama nije imao baš nikakvu kontrolu.
Američki pukovnik posebno je podvukao igru oko reči “četnik”. - Bilo je četnika uz Mihailovića, ali je srpska poslušnička vlada takođe imala svoje četnike, kao i Nemci i Italijani svoje, a izvesne bande nisu bile vezane ni uz koga.
- Da li vam je poznat neki slučaj da su četničke starešine, pod komandom Mihailovića, prosto odbile da ispune njegova naređenja?
MEKDAUEL: - Znam za nekoliko slučajeva u kojima su pojedini istaknuti četnici, iako potpuno odani Mihailoviću prosto odbili njegova naređenja. U dva maha odbili su da svoje trupe pomere na mesto okupljanja, iako im je bilo naređeno, a jednom je jedan komandant odbio da pokaže spisak automatskog oružja koje je imao. U tim slučajevima istraga je pokazala da je uzrok neposlušnosti bio strah od komunističkog napada na njihova sela, ako bi se njihove trupe udaljile. Sećam se još dva ili tri slučaja u kojima je Mihailović uzalud zabranio oblasnim komandantima da produže s odmazdama protiv Hrvata i muslimana koji su ranije učestvovali u pokolju Srba. General je pokušao da ujedini sve Jugoslovene, ali su starešine tvrdile da u takvim slučajevima ne mogu da obuzdaju svoje ljude.
- Da li je bilo nagodbi između Nemaca i pojedinih četničkih vođa?
MEKDAUEL: - Bilo je četničkih vođa koji nisu pripadali Mihailoviću i koji su nesumnjivo pripadali Nemcima. Meni nije poznato da je bilo „nagađanja“ četnika pod njegovom komandom, ali po obaveštenjima iz druge ruke i mojoj ličnoj oceni jugoslovenskog duha, mogu da zamislim da je takvih nagodbi bilo u krajevima koji su privremeno izmicali autoritetu generala Mihailovića. Izgleda da su se te nagodbe ticale primanja oružja i municije koji su bili potrebni za odbijanje komunističkih napada. Imamo nepobitnih dokaza kako su Titove snage neumorno napadale kako bi mogle zavladati Srbijom, Crnom Gorom i Hercegovinom. To su bili napadi velikog obima, počevši od 1943, u najvećoj meri oružjem koje su primali od Anglo-Amerikanaca. Posledice komunističkih uspeha bili su masovna streljanja i gubitak imovine, a, kako ja cenim jugoslovenski mentalitet, seljaci bi tražili pomoć i od samog đavola da bi odbranili svoje zajednice.

ODBEGLI OFICIRI
VOĐA srpskih četnika odricao se svojih oficira koji su počeli da sarađuju s Nemcima, ispričao je pukovnik Robert Mekdauel.
- Jedan američki oficir koji je pred kraj zime i u proleće 1945. proveo nekoliko nedelja s generalom izjavio je kako je general Mihailović odbio pomoć crnogorskih četnika koji su se zajedno s Nemcima povlačili ka Bosni. Oficir koji je komandovao crnogorskim četnicima bio je ranije prisan prijatelj Mihailovićev, pa, ipak, general je odbio čak i da vidi tog čoveka. Ja sam video dokumenta da je bilo još slučajeva da su pređašnji Mihailovićevi prijatelji, koji su podlegli nemačkim ponudama, uzalud tražili da obnove odnose s generalom. Bili su odbijeni - pod zakltevom je ispričao Mekdauel.


PROFESORI UZ RAVNU GORU
VEĆINA seljaka i intelektualaca pripadala je četničkom pokretu, izjavio je u pisanoj izjavi američki pukovnik Robert Mekdauel.
- U povlačenju, s komunistima za petama, bila je uobičajena pojava da se seljaci poređaju s obe strane puta čak i usred noći, sa suzama i da nude vodu i hranu ljudima pozivajući božji blagoslov za generala - prisećao se Mekdauel. - Ti su seljaci bili svesni da će za koji sat pasti u ruke komunistima. Što se intelektualaca tiče, uspeo sam da ustanovim, da je dve trećine profesora Beogradskog univerziteta radilo za organizaciju generala Mihailovića.
(NASTAVLJA SE)