Poetične kampanje

LJubomir Simović

PETAK, 2. april
TELEFONIRALA mi Mirjana Markovinović iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Priča mi koliko su svi pogođeni rušenjem Petrovaradinskog mosta. (Novosađani ga zovu kraće, lepše i prisnije: Varadinski most.) U pozorištu spremaju neku vrstu komemoracije srušenom mostu, i Mirjana me pita da li bih im za tu priliku poslao nekoliko rečenica. Naravno da ću im poslati! Sećam se da sam pre sedam godina, 26. maja 1992, otvarajući 37. "Sterijino pozorje", sa scene Srpskog narodnog pozorišta govorio o ratu, koji je tada plamteo nedaleko od Novog Sada, po Slavoniji. Sećam se da sam izrazio bojazan da bi plamen tog rata mogao da zahvati i pozorišnu zavesu pred kojom sam stajao. Sada se dogodilo ono čega sam se plašio: rat je stigao i u Novi Sad.
Ova ratna kampanja protiv preostale Jugoslavije nazvana je "Plemeniti anđeo". Primetio sam da ratne kampanje i veliki vojni manevri redovno imaju vrlo poetična imena: "Pustinjska oluja", "Povezana mora"... Generali kao da otkrivaju neke svoje pesničke sklonosti. I kao da svojim ratovima daju naslove pesama koje nisu uspeli da napišu. Ta poetična imena, s obzirom na to šta označavaju, zvuče morbidno i cinično. Trebalo je imati mnogo cinizma, i nimalo skrupula, da bi se jahač Apokalipse, koji spaljuje gradove i ubija ljude, proglasio za anđela! Milosrdnog i plemenitog!
Slušajući danas emisiju radija "Dojče vele", u 15.30, nekoliko puta čujem da "NATO u ovom ratu mora pobediti". I to je cela njihova politička filozofija. Pravi cilj ovog rata nije ni zaštita ljudskih prava, ni zaustavljanje humanitarne katastrofe, ni mir: jedini cilj je pobeda NATO-a. On mora pobediti, bilo šta to da znači, i bilo koliko da to košta!

SUBOTA, 3. april

NOĆAS oko pola dva budi me telefon: Branko mi javlja da je pre pola časa počelo bombardovanje centra Beograda! Od svoje kuće sa Senjaka vidi plamen, i veruje da je pogođen Generalštab. Sudeći po njegovom opisu, pre bih rekao da se radi o nekoj od zgrada MUP-a, kod "Mostara".
Posle pola časa, Branko ponovo telefonira, i potvrđuje moju pretpostavku: pogođene su obe zgrade MUP-a, i saveznog i republičkog. Stradala je ona prelepa zgrada koju je, na Guberevačkom grebenu, projektovao Ivan Antić! Bože, pa ta zgrada se nalazi kraj samog Kliničkog centra! U njenoj blizini se nalazi nekoliko bolnica!
Kako sam ustao, uključujem televizor. Sve je u plamenu. "Rakete i bombe su padale na svega 30 metara od Ginekološko-akušerske klinike." Znam da ne može biti samo trideset, nego verovatno 300, 400 metara, ali to povećanje rastojanja nimalo ne smanjuje noćašnji užas! Tek rođene bebe, povijene i složene kao vekne, prenose iz klinika u skloništa.
(...)
Iz Prištine telefonira Milica Lilić, koju preko telefona jedino i poznajem. Pita kako smo, jesmo li daleko od mesta noćašnjih eksplozija... U Prištini je, kaže, noćas bilo mirno, ali iz grada beže svi, i Srbi, i Albanci, i Turci.

VELIKI I MALI
U SVOM služenju Sjedinjenim Američkim Državama, Velika Britanija je, pod Blerom, postala mala Britanija. Danas mali narodi, koji se bune protiv ovog bombardovanja, postaju veliki: Makedonci, Grci, Bugari, Islanđani. Veliki gradovi danas nisu Pariz i London, koji nas bombarduju, nego Strumica, Kičevo, Patras, Pleven i Rejkjavik, koji protiv tog bombardovanja protestuju! Danas se građani velikih država ponašaju pametnije i ljudskije nego njihove vlade, predsednici, ministri i generali! U nemačkoj partiji zelenih danas se zeleni samo njeno članstvo. Vođe zelenih, koje su ušle u vladu, i odobrile bombardovanje Srbije, istog su časa pocrnele!

NARUDŽBENICA
KNJIGU "Guske u magli", po ceni od 350 dinara, možete da poručite na adresu: BOOKBRIDGE, Alekse Nenadovića 16, 11000 Beograd, tel. 011/344-0110 i 063/606-412

(NASTAVLJA SE)