Ljudi najmanje važni

LJubomir Simović Dnevnik, 24. mart - 15. jun 1999.
UTORAK, 13. april
OD novina sam jutros kupio "Politiku", "Danas" i "Glas javnosti". Ni u jednim novinama nema ni slova o sinoćnjem pozivu i upozorenju Vuka Draškovića. Na srednjim stranama "Glasa javnosti" vidi se, pred Saveznom skupštinom, povorka građana, sa Šešeljem, Nikolićem i Vučićem na čelu, i sa mnoštvom Šešeljevih slika i radikalskih zastava. Televizija BK je jutros prikazala miting građana koji su došli pred Saveznu skupštinu da pozdrave odluku o pristupanju uniji Rusije i Belorusije. Došli su sa Miloševićevim slikama i sa petokrakama na zastavama. Petokrake se na zastave vraćaju masovno, ne samo u gradovima Srbije, nego i na demonstracijama Jugoslovena u Bonu, Parizu, Pragu, i svuda po svetu. Da li se to borba za odbranu zemlje, za odbranu nezavisnosti i suvereniteta, pretvara u borbu za povratak komunizma?
U Akademiji srećem Mihaila Markovića. Kaže mi da je grupa za pisanje saopštenja SANU (u kojoj je, pored njega, i Palavestra) preuzela i delove mog govora u Francuskoj 7. Upozoravam ga na sve veću pojavu stranačkih simbola na mitinzima i demonstracijama koji se organizuju kao opštenarodni.
Patriotski savez Jugoslavije uputio je Saveznoj skupštini predlog da se Slobodanu Miloševiću dodeli orden narodnog heroja! Zar nisu mogli da sačekaju da vide kako će se rat završiti?
(...)



SREDA, 14. april
U NEKO doba noći probudio sam se i video da lampa na noćnom stočiću gori. Na grudima mi leži Andrićev "Omer-paša Latas", a kasnije sam u krevetu napipao i olovku. Zaspao sam, a nisam ni ugasio lampu, ni sklonio knjigu.
Negde pred zoru probudio me je neprijatan san: u kuću mi (a to nije ni kuća na Jelovoj gori, ni stan u Beogradu) dolazi neki nepoznat čovek da mi vrati drveno raspeće, koje mi, zajedno sa drvenim Hristom i Bogorodicom (rad Dragiše Stanisavljevića iz Jabučja), stoji u predsoblju na Jelovoj gori. Pitam ga, otkud kod njega moje raspeće. Kaže mi da ga je uzeo kad nikog nije bilo kod kuće. Pitam ga kako je ušao u kuću.
- Ulazio sam ja u nju i ranije!
Saznanje da mi neko ulazi u kuću u mom odsustvu, i da po njoj radi šta hoće, izaziva u meni niz neprijatnih osećanja: i poniženje, i strah, i nesigurnost, i bes. Ta osećanja traju i dugo posle buđenja.
(...)
Strašna vest o napadu aviona NATO, čak u četiri naleta, na kolonu putničkih automobila i traktora, na putu Đakovica-Prizren. U automobilima su bili kosovski Albanci, koji su pokušavali da se vrate svojim kućama. U tom bombardovanju je izginulo preko 60 Albanaca. Posle pogibije 10 civila u Aleksincu, posle bombardovanja putničkog voza u Grdeličkoj klisuri, i posle ovog masakra na putu Đakovica-Prizren, u kojem su, takođe, stradali isključivo civili, teško je prihvatiti objašnjenja koja kažu da se radi o greškama. Toliko izginulih ljudi ne može stati u rubriku "statističke neminovnosti"!


ŽRTVE
IZVEŠTAJ o strahovitom bombardovanju Prištine, i to onih delova grada u kojima, i oko kojih, nadaleko nema nikakvih vojnih objekata. Razaranja su, kaže izveštač Radija Dojče vele, teži nego i za najtežih zemljotresa.
U Pančevu su, takođe, velika razaranja. Više se govori o materijalnim nego o ljudskim žrtvama. A prilikom bombardovanja rafinerije bilo je i mrtvih, niko ne zna koliko, i ranjenih, niko, takođe, ne zna koliko. Mrtvi se nikada neće prebrojati. U ovom ratu za sprečavanje humanitarne katastrofe, i za odbranu ljudskih prava, ljudi su najmanje važni. S većom pažnjom se prebrojavaju izgubljeni avioni nego izginuli ljudi.

NARUDŽBENICA
Knjigu “Guske u magli”, po ceni od 350 dinara, možete da poručite na adresu: BOOKBRIDGE, Alekse Nenadovića 16, 11000 Beograd, tel 011/344-0110 i 063/606-412
(NASTAVLJA SE)