Vi, Slobodane, niste Tito

11. JUN 1992.

POZVAO me Slobodan Milošević u pet po podne u vilu u Botićevoj. Došao je M. Vučelić i odvezao me. Sačekali su me Milošević i Crnčević. Zajedno s Vučelićem (diskretno je on uzimao reč), sve do devet sati uveče nagovarali su me da budem predsednik Republike. Odbio sam iz dva osnovna razloga: prvo, zato što ne želim da napustim svoj književni rad i drugo, zato što se ne osećam sposobnim da obavljam tu dužnost. - Moja politička shvatanja nisu istovetna s vašim. Mora se promeniti celokupna nacionalna i državna politika. Ja sam za vladu demokratskog jedinstva, za nove izbore i za Saveznu skupštinu i za republičku, do kraja godine, za demokratski kompromis sa opozicijom - rekao sam. Govorili smo i o situaciji u kojoj se mora dati glava Slobodana Miloševića, a ja neću u tome da učestvujem.

Milošević je u svemu ostao veran sebi. On nije spreman na radikalan zaokret. Veruje da se mora izdržati blokada, da inostranstvo ne može da nas uguši, da postoje znaci popuštanja. Taj čovek ne vidi da je on glavna politička prepreka za rešavanje srpske krize. On veruje da mu je dužnost da izvrši obavezu i ostane predsednik Srbije. A mene, najverovatnije po želji američke vlade, nagovara da prihvatim dužnost predsednik SRJ.

Nisam prihvatio njihova ubeđivanja da budem predsednik SRJ. Milošević je navaljivao da razgovor nastavimo sutra u 12 časova. Savest mi nalaže da se žrtvujem za svoj narod. A nisam uveren u smisao te žrtve. Ana i Božica su odlučno protiv. Ana je toliko nesrećna, da ću je izgubiti ako se prihvatim te strašne dužnosti. Božica oseća da je njen ulog u moj život doveden u pitanje.

Izdajući svoj dar, posvećujući se politici i spasavanju naroda, ja ne spasavam narod, ja samo izdajem sebe, a izdajući sebe, izdajem nju i Anu...

12. JUN 1992.

Neizdrživ pritisak prijatelja da prihvatim dužnost predsednika SRJ: Jova, Luka, LJuba, Žika, Sveta, Kosta, LJubiša, Slobodan... Telefon se ugrejao od saveta, poruka, molbi i pravih moralnih ucena. Čujem da se u Kliničkom centru prikupljaju potpisi. Udruženje Srba iz Hrvatske i neki gradovi skupljaju potpise građana za moje kandidovanje.

U podne sam otišao u vilu u Botićevoj 5, gde me je dočekao Milošević sa Crnčevićem i Vučelićem... Odlazili su i dolazili. Ubeđivali su me i slamali. Opirao sam se i odbijao: - Vi, Slobodane, treba da znate da sam ja čovek opozicije i promena. Ja neću da budem formalni, ceremonijalni predsednik Republike, kakav je bio Ivan Ribar. Jer, vi, Slobodane, niste Tito, da bih ja bio Ribar. Ja hoću reforme, izbore, promenu poretka, kraj partijske države...
- Pa, menjajte, Dobrice! Vršite promene. To meni ne smeta. I ja sam za promene... U jednom trenutku, Milošević je rekao: - Hoćete li da kleknem pred vas da biste pristali da budete prvi predsednik Jugoslavije?
- Ne želim da kleknete. Ali ne mogu da se prihvatim dužnosti koju mi nudite.
- Razgovarao sam s Crnogorcima. Oni su oduševljeni mojim predlogom. Vi, Dobrice, nemate prava da razočarate narod koji vam veruje i koji od vas očekuje pomoć.

Ručali smo. Ubeđivanje se nastavilo. Otišao sam kući, ne prihvativši ponudu. Milošević mi je pri pozdravu rekao:
- Čekam vaš pozitivan odgovor.

Božica me je sačekala zabrinuta i nesrećna. Rekla mi je da je Ana telefonirala iz Milana i zaklela me da se ne prihvatim dužnosti koja mi se nudi.

Onda me je telefonom pozvao Kosta Mihailović i rekao:
- Čuo sam da si odbio. A, ja ti, Dobrice, kao prijatelj, kažem: nemaš prava da obmaneš narod koji ti veruje. Na tu izdaju, Dobrice Ćosiću, ti nemaš pravo. Ako to učiniš, onda zasvagda da zaćutiš i da se ponašaš kao mrtav čovek... Reznule su me ove Kostine reči. Kapitulirao sam. Najteže mi je bilo da tu kapitulaciju saopštim Božici i Ani. Božica je zaplakala: - Ti više nećeš biti pisac. Ani ne smem da javim.
Uveče se javio S. Milošević i rekao: - Nadam se da ste promenili mišljenje.
- Nisam promenio mišljenje, ali ću prihvatiti dužnost predsednika Repbulike. On se pobednički radovao.

Ja sam otišao u svoju sobu da ćutim. Prelomio sam svoj život.

14. JUN 1992.

Sutra pre podne u Akademiji otvaram naučni skup s temom "Srpski narod na početku novog doba", a po podne odlazim u Saveznu skupštinu da prihvatim dužnost predsednika Republike, položim zakletvu i govorim o državnoj politici za koju ću se zalagati. Predstaviću svoj nacrt nove nacionalne i državne politike. Oba govora, i za Akademiju i za Skupštinu, napisao sam i noćas poslednji put redigovao.

U stvari, to je jedan govor, jedna programska koncepcija političkog, ekonomskog i civilizacijskog preporoda zemlje. To je moj projekat raskida s titoizmom i sadašnjim poretkom i stvaranja nove, demokratske, civilizovane države srpskog naroda - Srbije i Crne Gore.

Sasvim je izvesno: moja politika se neće dopasti Miloševiću i konzervativnoj opoziciji. Otvaram dva fronta. Nemam političku organizaciju, nemam organizovane sledbenike. Očekujem podršku naroda i demokratske, patriotske opozicije. Ako ne izvršim promenu koje sam zamislio, ako me poraze titoisti i reakcionari, ostaće bar moja reč, moje ideje, moj pokušaj da spasem srpski narod od istorijske katastrofe.

16. JUN 1992.

U Beogradu su održane studentske demonstracije. Traže raspuštanje Skupštine Srbije, ostavku Slobodana Miloševića, stvaranje vlade nacionalnog spasa, uspostavljanje ustavotvorne skupštine...

Kao da ja to isto ne tražim!

Moji prijatelji Mića i Mihiz govorili su na zboru studenata. Oni ne haju za moje iskaze i stavove; oni nastavljaju da se bune. Neki prijatelji me ne slede; kao da sam ih izdao. Zabrinut sam i uvređen. Zašto ne sačekaju da nešto uradim, da raspišem izbore? Zašto mi ne daju onih sto dana, koji se u demokratskim zemljama daju novoj vladi? Zar veruju da više od mene žele demokratiju i da na ulici mogu više da urade nego ja u Skupštini i Vladi?

Studenti prete generalnim štrajkom. Govori se o opasnosti od građanskog rata. Meni se, dakle, ne veruje. Ne slede me ni prijatelji, ni omladina, ni inteligencija. Kako ću onda da uspem? A, u "Politici" naslov mog govora na otvaranju naučnog skupa u Akademiji glasi: "Srbija između preporoda i katastrofe"... Počinjem da shvatam kako je lako biti opozicija.


NARUDŽBENICA

"SABRANA dela" Dobrice Ćosića u 25 knjiga, u luksuznom platnenom povezu možete naručiti (ili lično preuzeti kod izdavača) u kompletu ili po kolima (1. kolo - 2.700 dinara, 2. kolo - 2.376 dinara, 3. kolo - 2.268dinara i 4. kolo - 3.402 dinara).

"Piščevi zapisi (1992-1993)" u broš izdanju mogu se kupiti posebno po ceni od 340 dinara.

U cene je uračunat PDV. Poštanski troškovi se plaćaju posebno.
"Filip Višnjić", Beograd, Ustanička 25

Tel: 344-1074, 244-5647, faks: 444-0286,
(NASTAVLJA SE)