Prva služba - selo

Piše: Ana PETROVIĆ
"BAUK" sekularizacije student Vojtila otkrio je i u Rimu. Shvatio je da je Katolička crkva, sa sveštenstvom, redovnicima, časnim sestrama, jedan usamljeni "blok", koji funkcioniše samo(za)dovoljno, odvojen od "ostatka sveta", ne uviđajući opasnost udaljavanja tog sveta od hrišćanstva.
Po završetku studija i sa doktorskom titulom, krenuo je od samog početka - kao seoski sveštenik u zabačenom poljskom mestašcetu, gde je godinu dana, pod vođstvom mudrog starog župnika, živeo, u doslovnom smislu, život svojih vernika. Neumorno je prikupljao novac i - udario temelj novoj seoskoj crkvi.
Sledeća stanica bila je ugledna župa u centru Krakova. Tu je započeo sa približavanjem omladini kroz zajedničke izlete, planinarenja, splavarenja, skijanje u zimskim mesecima.
Pri tom je skidao svešteničku odoru, "radio" u "civilu", što nije prošlo bez zazora kod konvencionalnih crkvenih krugova. Ali, Vojtila nije odustajao od svog nauma. Osvajao je srca mladih i učvršćivao ih u veri.
Nova stepenica bili su naučni rad i profesura. Opet garnirani "razonodom" sa omladinom. Na Katoličkom univerzitetu je sa grupom mlađih intelektualaca učestvovao u izgradnji "nove flozofije". Zabeleženo je da su, u žaru diskusija, zaboravljali da na vreme napuste prostorije univerziteta pre zaključavanja, pa su izlazili - kroz prozor.
Iznenadna smrt krakovskog biskupa Stanislava Rosponda, 1958. godine, dovela je na upražnjenu stolicu - Vojtilu.
Nastupio je period još intenzivnijeg rada. Kao biskup, profesor i naučnik, Vojtila je povezao praksu i teoriju, iz čega je proizašla njegova knjiga kredo "LJubav i odgovornost".
Na globalnom rimokatoličkom planu desio se u to vreme krupan događaj. Umro je papa Pije DŽII, 19. oktobra 1958. Drugog novembra izabran je njegov naslednik, "autsajder" Anđelo Roncali, pod imenom Ivan DŽDŽIII. Zbog poodmakle dobi i urođene jednostavnosti, koji su mu doneli epitet "duša od dedice", Ivan DŽDŽIII doživljen je kao "prelazni papa".
Dedica je, međutim, priredio iznenađenje svima, a naročito zgranutim kardinalima, kada je, mesec dana po ustoličenju na prestolu svetog Petra, objavio "veliku radost", da saziva - koncil.
DO tada su koncili sazivani samo onda kad je Crkvi pretila opasnost od krivoverstva. Tada to uopšte nije bio slučaj, a papa je odlučio da to bude "koncil modernizacije": da se crkvene dogme i uredbe koje je "načeo zub vremena" prilagode novom dobu. Da se izgradi jedan savremeni vid hrišćanstva i njegove uloge u tadašnjem svetu.
Drugi "globalni" cilj Ivana DŽDŽIII bio je jačanje jedinstva svih koji veruju u Hrista. Papa je jednostavno obrazložio da deoba hrišćanstva na razne crkve - na pravoslavne, protestantske, katoličke, "a da se o stotinama i hiljadama sekti i ne govori" - predstavlja najveću smutnju, ne samo za hrišćane, već i za ceo svet.
Planiran kao sabor bez novih dogmi, dekreta, zakona ili enciklika, Drugi vatikanski koncil pripreman je iz "baze". Biskupima iz celog sveta i mnogobrojnim teolozima upućeni su formulari, ankete i pojedinačna pitanja, s molbom da daju opširne odgovore i objašnjenja stavova o različitim problemima u crkvi u najširem smislu.
U RUKAMA mladog biskupa Vojtile našla su se sva ta pitanja i - šansa da ponudi odgovore koje je godinama sakupljao u sebi i koji će ga vinuti u sam vrh vatikanskih kardinala.
Ponovo je sudbina umešala svoje prste. Iznenada je umro krakovski nadbiskup Bazijak, februara 1962, a za "vršioca dužnosti" do imenovanja novog postavljen je - Vojtila. Tako su njegove pripreme za Koncil dobile na zvaničnosti, a time je povećana i njegova odgovornost za ideje o novom putu Rimokatoličke crkve za kraj 20. i početak 21. veka.
Između dva zasedanja Koncila, reformatorski papa Ivan DŽDŽIII otišao je Bogu na istinu, a kardinali su za naslednika izabrali njegovog prisnog saradnika Montinija, pod imenom Pavle VI. Vojtila, inače dobar Montinijev prijatelj i saradnik, unapređen je u nadbiskupa i s još većim žarom krenuo je u razradu koncilskih dokumenata o slobodi veroispovesti, o crkvi u savremenom svetu, o misijskoj delatnosti crkve i o službi i životu sveštenika. Svima je dao svoj pečat i tako pribavio visoko mesto u najvećem događaju u Rimokatoličkoj crkvi u drugoj polovini 20. veka.

KONCIL PROMENA
KADA je svečano otvoren, 11. oktobra 1962. godine, Drugi vatikanski koncil, na kojem je učestvovalo dve i po hiljade biskupa iz svih delova sveta, bio je toliko pripremljen i određen da ništa u njegovom toku nije moglo dovesti u pitanje odista "revolucionarne" promene i otvaranje Rimokatoličke crkve prema svetu, prema drugim religijama i ateistima.
Svojom otvorenošću i novim odnosom sa medijima, Drugi vatikanski koncil pobudio je veliko intersovanje i talas simpatija za Rimokatoličku crkvu, koje će odlučujuće doprineti i popularnosti budućeg pape Jovana Pavla Drugog i uspehu njegove "misije" širom sveta.
(NASTAVLJA SE)